Најтежи део родитељства је пуситити сопствене Птиће да одлепршају из Гнезда...
То могу само родитељи који су довољно здрави да могу да пронађу и неке друге идентитете...мимо деце...због којих је вредно живети...
Они који су успели да заволе децу више од себе...што је јако тешко...али је и суштина родитељства...
И они који схватају да се деца не могу заштити од своје судбине...поготово оних делова које сами бирају...већ је суштина породичности у томе да птићи имају где да се врате када се олупају...и кад им је потребно мало подршке и љубави...или времена да им зарасте сломљено крило...да се окрепе...па да наставе даље...
Птић који остане предуго у гнезду...је безбедан...али осакаћен...са закржљалим крилима...и са потпуно неиспуњеним потенцијалом...
Овом у бришућем лету се свашта може десити...
Али то више није Птић...већ Орао...
Са раскошним и снажним крилима...
А за такве Орлове се не треба бринути...
Већ им се треба дивити...
Док бескрајно лепи...достојанствени и неустрашиви јурцају кроз облак...
Ма колико било опасно...
Само то су заиста срећни Орлови...
И само тако Орлови и треба да живе...
Срећан вам лет!