Бити добар

„Бити добар – не значи наобећавати све и свашта. Нити уздисати и сузе ронити над немоћним и болесним. Не значи оголити своју душицу сажаљиву!“, говорила је тихо, али боље да је викала.

„Бити добар, значи – мислити на све. Чувати се свега. И све предвидети. Бити добар – то треба умети. Умети одбити. Обуздати. Казнити… А своју душу болећиву – што дубље у џеп гурнути, да не штрчи. Понекад бити добар значи – изгледати зао!“
(стр. 50)

***

Баш би било лепо срести чисту доброту! Глатку са свих страна, неупрљану гресима претходног живота. Да нам је макар један човек на земљи који никад ништа лоше није урадио. И да иде светом чинећи само добра дела, а да га други гледају и греју се његовом врлином. Али таквих нема. И чиста доброта не постоји. Постоји само сан о њој. Тај нас сан и држи у животу.

Доброта око нас је другачија – грбава и укаљана, попут ових наших ципела умрљаних балегом. Добра дела чине прљавим рукама они што су убијали и крали. За тебе су они лоши, деда. А мени су добри. Јер сањају о тој чистој и непостојећој доброти. Да није тако, не бисмо имали ни воз, ни болницу, ни ову ноћ у штали. Ето, деда: баш смо се закачили око овога, а на крају испаде да се слажемо…

Гузељ Јахина, ВОЗОМ ЗА САМАРКАНД, (стр. 187-188)

srodstvopoizboru