„Како је добро и лепо да браћа живе заједно!“

Јануар 20, 2024 - 22:21

Јануар 20, 2024 - 22:20

0 147

„Како је добро и лепо да браћа живе заједно!“

Свети Цар и пророк Давид у једном од Псалама каже: „Kако је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! " (Пс. 132:1). То јест, он узвисује идеју о уједињењу људи. И сам Христос Спаситељ пред Својим крсним страдањима молио се да се сви уједине међу собом: "Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао." (Јован 17:21).

Када међу људима нема мира и слоге, када се држава подели, када у породици свако мисли само на себе, а не на добро ближњег, онда, како упозорава Спаситељ, такво царство, таква држава или породица не може да се спаси. Нажалост, сада видимо да нам црквене и политичке поделе уништавају земљу, колико је нестабилних и несрећних породица где су муж, жена и деца стално у међусобном рату.

На овај празнични дан, када је Христос дошао на реку Јордан да га крсти Свети пророк Јован, дат нам је узор јединства у лику Свете Тројице.

Када се Господ крстио, тада је Дух Свети сишао на Њега у виду голуба, а Отац Небески је рекао: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“ (Мт. 17, 5). Први пут од рођења Христовог, откривена су сва три Лица једне и нераздвојне Тројице. Бог се јавља у Јордану у свој Свој пуноћи, па се овај велики празник још зове Богојављење. Као и у Светој Тројици, непроменљиво, нераздвојно и у великој међусобној љубави, спојена су три Ипостаса, тако да и ми морамо бити сједињени у породици и држави.

Напоменимо и то да у тренутку крштења, Дух Свети силази у виду голуба од Оца и почива на Сину. Празник Богојављења такође разоткрива лаж секташа, такозваних Јеховиних сведока, који уопште не признају Свету Тројицу и Божанску природу Христа. Иако пажљиво проучавају Свето Писмо, веома воле да Га цитирају, али због своје гордости не виде ове јасне речи о Тројици у Јеванђељу. Многи имају питање: можемо ли постићи јединство када имамо различите, често веома тешке карактере, различите погледе на живот, велике или невидљиве мане, као и горе поменуте велике догматске разлике у уверењима? Да би бар делимично превазишли међусобне разлике, људи се удружују у братства, политичке партије и синдикате. Дешава се да су људи присилно уједињени од стране званичника за своје потребе. Али обично су такве формације веома краткотрајне и брзо се распадају. Најпоузданије сједињење може бити само сједињење у Христу, по лику Свете Тројице. Пут до тога није кроз политичке одлуке, већ кроз покајање. Није случајно што је Христос после Свог Крштења и 40-дневног искушења у пустињи започео своју проповед позивом на покајање: „Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље." Пре Крштења Спаситеља људи су долазили на Јордан, где је и свети Пророк и Претеча Господњи Јован проповедао покајање, односно позивао на промену начина живота набоље. Долазили су му војници, а он их је саветовао да никога не вређају и да буду задовољни платом. Када су долазили племенити богаташи, он их је позивао да своје богатство поделе са сиромашнима; када су долазили књижевници или фарисеји, који су се поносили познавањем и испуњењем Мојсијевог закона, он је прилично оштро разоткрио њихово лицемерје и назвао их змијама. Јер не постоји особа која је проживела свој живот и никада ни у чему није згрешила. Страшно је када човек није свестан својих грехова, размеће се сопственом измишљеном праведношћу и не жели искрено да призна своје грешке. Тада он себи прекрива пут ка духовном савршенству и вољи Божијој, ка сједињењу у Христу. Дакле, пијење свете воде, односно велике светиње (јер се, за разлику од обичне воде, не квари, а ако је због болести или других околности немогуће доћи у храм, може чак заменити и само Свето Причешће), увек ћемо чинити са страхопоштовањем и покајањем, односно са жељом да променимо свој живот на боље. Ако смо поносни и арогантни, онда се морамо помирити с тим. Ако смо љути, онда треба да постанемо љубазни и смирени. Ако смо веома везани за своје богатство и постали шкрти, онда постанимо великодушни. Ако смо неверни у мислима или стварности, онда морамо постати чедни и верни до смрти. Ако на овај начин променимо сопствени живот, тада ћемо постићи слогу и јединство и бити близу Царства Божијег у овоземаљском животу, јер ће у нашим срцима завладати љубав према свима, мир и радост, а по завршетку земаљског живота, следићемо вечни живот у Царству Небеском. Амин.

архимандрит Маркел