Имплементација Царства Божијег

Близу је Царство небеско човеку који га је нашао и сакрио у њиву, па од радости оде и прода све што има и купи ту њиву. Царство небеско пристаје и трговцу, који тражи лепе бисере; па, чим нађе бисер велике цене, оде и прода све што има и купи. Царство небеско такође се пореди са мрежом, која се баца у море и хвата све врсте риба; а кад се напуни, извуку је на обалу и седну, и добре рибе скупљају у судове, а лоше избацују. Тако ће бити и на крају света: анђели ће изаћи, и одвојиће зле од праведника, и бациће их у пећ огњену: тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Исус их је упитао: Јесте ли разумели све ово? Рекоше Му: Да, Господе! (Мт 13, 44-51) 1.
Први корак у спровођењу Царства је покајање, духовно буђење, односно стицање свести и знања о томе шта треба да будемо у Господу, а шта не! Покајање је духовна граница између живота лажи, самообмане, греха и неуспеха и живота истине, зрелости, смисла и радости!
Други корак у спровођењу Царства је решеност да уз помоћ и вођство Божије из себе ишчупамо све препреке које нас спречавају да успешно корачамо путем ослобођења и сазревања за Царство! Највећи инвалиди у нама су егоизам, самообмана, самооправдавање, клевета, себичност, похлепа, користољубље, грешне навике и задовољства, лењост, потреба за световном моћи и манипулацијом другима и многи други! Јер све што је у свету, пожуда тела, жеља очију и гордост животна, није од Оца, него од овога света. И свет је пролазан и његове жеље су пролазне, али онај који врши вољу Божију остаје заувек. (1 Јн. 2, 16-17) 3.
Трећи корак у спровођењу Царства је спремност и истрајност да живимо као Црква, односно као заједница ученика Христових у славу Оца Небеског и у руководству и сили Духа Светога! Каква је мотивација са којом улазимо у конкретну црквену заједницу, такав ће бити квалитет нашег духовног живота! Ако у конкретну црквену заједницу уђемо само за себе и на своју корист, односно са его прорачуном и его очекивањем, а уопште се не трудимо да нешто од себе уложимо у заједницу за друге, а за славу Бога и за сведока Царства, онда такав приступ води човека у духовну празнину, у самообману, у озлојеђеност, у нездраву/разочарану духовност, а такође и до губитка вере, какву је човек имао! Али сама Црква/конкретна црквена заједница трпи велику штету ако већи проценат њених чланова уђе у њу без озбиљних плодова покајања, и са препознатљивом или маскираном его калкулацијом или его очекивањем! Заправо, узроци савремене кризе хришћанства и Цркве су управо овакви „верници“ који у веру и Цркву улазе не мотивисани Христом и његовим Царством, већ својим магловитим психолошко-социјалним его прорачунима и его очекивањима! Царство Божије је вечна љубавно-стваралачка заједница и ми улазимо у такву заједницу ако смо Царство спровели у себи живећи плодно и сазревајући у конкретној црквеној заједници! И сваком је дато да се Дух у њему јави на корист; јер, једноме се даје кроз Духа реч мудрости, другоме реч знања, кроз истога Духа; једноме – вера, кроз истога Духа; другоме – дар исцељења, кроз истога Духа; једноме – чинити чудеса, другоме – пророковати, једноме – разликовати духове, другоме – разне језике, трећем – тумачити језике. Све то чини један те исти Дух, раздајући сваком посебно, како хоће. И као што је тело једно, и има много органа, и сви органи тог тела, ма колико их било, једно су тело – тако је и Христос. (1. Кор. 12, 7-12)
Протопрезвитер Ивица Тодоров
приредила: Ј.Г.
liturgija.mk
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!