архимадрит Павлос Пападопулос - Сам

Сам. Сам са својим Оцем. Стоји сам и посматра незахвалност људи.

Сам тихо тугује. Нема никог. Он сам пије из горке чаше издаје.

Његово тело је већ прекривено ранама, али ће их уследити још. Ране крста. Али ране на Његовом телу су мале у поређењу са ранама у Његовом срцу.

Један Бог седи и чека. Изненађен је агресивношћу своје креације. Нико га неће заштитити како заслужује.

Нема других речи. Шта год је имао да каже, рекао је. Сада ћути.

Његово тело је обучено Његовом крвљу. Његова љубав је обучена у Његову изванредну смиреност. Бог се понизује. Као злонамерник, богохулник, злочинац и екстрем. Он се не опире. Он се не крије.

Не покушава да демонстрира снагу. Препушта се гневу народа.

Он се предаје крају, који ће постати нови почетак. Сам.

Запамтите ово... Христос је стајао сам и чекао. Крај је чекао. 

Није чекао искупљење. Чекао је смрт. Чекао је да добровољно умре да бисмо сви могли да живимо.

Запамти ово...Запамти ово и плачи. Плачи због своје издаје. Плачи за Његовом Божанском љубављу. Плачи од туге у себи за својим тврдим срцем. Плачи од радости због Његове милости. Не плачи за Њим... Плачи за собом и за мном...

pavelpapadopulos.wordpress.com