Супружнички начин живота

Супружнички начин живота

Супружнички начин живота — нажалост није стални празник, «пожуда очију и бујица чула». У свакој породици има и кризних периода, и конфликата и неразумевања. Али важно је напоменути да су то све — повремене појаве. Пребродити те сложене моменте је могуће једино уз стрпљење и пажњу једног према другом. Нећемо разматрати ситуације, када медју супружницима више ништа није остало и када су донели коначну одлуку да се разведу.

Дати ту некакав савет је веома сложено и остаје само молити се за њих. Али чешће од свега се дешава да су оба супружника оптерећена тешком ситуацијом и желе да се помире али не знају како. Болест је лакше предупредити него лечити, то је опште познато. Растројство, гнев, прекоре, треба одмах одсецати у себи на самом почетку. Не треба чекати да се све погорша до преломне тачке. Као што каже апостол Јаков: …језик — није велики, али много ради. Погледај мали огањ како много ствари запали! И језик — огањ, “украс» неистине… (Јак 3, 5–6). Понекад после бурног разјашњавања односа, када се испостави веома срамотно за све, што је било речено у срцима схватиш: конфликт није био уопште вредан. Све се то могло избећи, суздржавши се и позвати снагу воље у помоћ. Дешавало се да слушам признања људи у тешком породичном конфликту, како су они наводно, ступили у брак без љубави и сада се муче. Лјубави је, наравно, било. Ја прекрасно памтим те људе из ранијег периода када су они били срдачни и нежни једно према другом. Али они нису умели да сачувају оно што је било и све добро се брзо заборавило.

Дрво љубави тражи свакодневно заливање. Такви супружници треба добро да схвате своје односе. Мирно разјаснити да за сваког од њих постоји идеал породичне среће, и, користећи све то боље, него што је било раније ,треба почети радити поново. И љубав ће се обавезно вратити само ако људи хоће. Јер, зар нам није заповедјена љубав чак и према непријатељу? Тзв. кризе у породици дешавају се из два разлога: 1) или супрузи не могу да се прилагоде једно другом 2) или не умеју да одрже оно што је било. Прва врста кризе по правилу настаје у првим годинама брака. «Са чим се може упоредити породица? Замислимо два камена, оштар и тврд. Док се они не прилагоде један уз други, да би све нило добро, да један другом не сметају. А стави их у врећу и протреси силно и дуго. Могуће су две варијанте: или ће се камење дотерати један према другом и више неће рањавати један другог, или не желе да се одрекну својих оштрих углова, И тада се кида врећа И камење испада из ње. Врећа — то је породица. Или се супружници кроз мала самопожртвовања прилагодјавају, или нападају у злоби једно на друго »[1], — пише свештеник Иља Шугајев у књизи «Једном за цео живот».

Друга врста породичних криза везана је са временским и узрастним променама. И сами супружници и њихов живот се на неки начин мењају, и људи не могу увек да се прилагоде тим променама. Т.ј. јавља се ново искушење а супрузи за њега нису спремни, не могу боље да сачувају то што је било. У кризним периодима свог живота породица трпи промену Нпр. порасту деца, изадју из гнезда Треба се навикнути на нови положај, понекад се прближавати поново, поново учити како да један другог волимо. Али као што су говорили древни Латини «ко је обазрив — тај је наоружан». И ко је спреман на тешкоће лако их може превазићи. Ја сам већ напомињао да породични конфликти произилазе из два разлога: 1) зато што неко «вуче на своју страну » и не жели да се сам поправља; 2) због одсуства жеље да се нешто мења. Именоваћу И трећи разлог: неспособност супружника да се медјусобно разумеју. На пример жена се жали да се муж променио, не обраћа пажњу на њу, долази с посла И седи поред телевизора. Она хоће забаву, нежност, и чини јој се да имају сасвим различиту представу о породици. Ево шта каже психолог А. В. Курпатов: «Ви кажете да ви и супруг имат различита схватања породице. А да ли знате која су његова схватања? Ви треба да знате, како (у слици) ваш муж види своју идеалну породицу.

Управо идеалну тј. не са вама, него уопште.Каква она треба да буде? Наведите га на тај доброжелатељни и искрени разговор, размотрите. Потпуно је могуће да се његова представа о идеалној породици не разликује много од ваше. Али зна ли он како ви видите вашу идеалну породицу? Сумњам. Пре свега он није на курсу. И када додје код вас до откровења има смисла и њега довести у извесност.. Само у том случају, аку у вашим идеалним (замишљеним) моделима породице ви и муж можете наћи заједничка гледишта постоје шансе за поновно успостављање хармоније. Одмах наглашавам: тражење тих тачака сагласности треба да буде без оптужби, , претњи, уцењивања, повредјивања, ружних речи и хватања за ситнице. Измедју жита и кукоља ви треба да извучете зрна, здрава зрна способна да дају изданак. Из прошлости се може узети најбоље, на будућност се мора гледати оптимистично, једно друго мора и треба подржавати — и тада ће реконструкција крећи на корист: и брак ћете обновити и себе нећете изгубити » Ми често од човека нешто тражимо и веома се љутимо, када се он не досети шта је то а плашимо се да му кажемо.

Треба додати да отворен разговор треба да буде веома искрен и спокојан, али никако не почињите било шта у раздраженом стању, биће само горе! Нико не оспорава да раздражљивост, гнев, униније, веома сметају браку, и труди се да мења свој карактер на боље пре свега себе ради. Човек који одбија да се мења, ризикује да остане сам. Грех који ми стварамо усмерен је првенствено против нас самих. Дешава се да супружници болно рањавају једно друго тако да је опраштање веома тешко. Слушај савет: ако никако не можеш да опростиш човеку, замисли као да ти њега сахрањујеш и треба да придјеш гробу и да му даш последњи пољубац. Једном је код мене дошла жена и жалила се на мужа који је јако вредјао. Говорила је да је спремна да се разведе од њега. Кроз два дана он је умро у најбољим годинама од срчаног напада. Жалост жене није имала граница. Сада ћемо мало говорити о типовима карактера. Они су свима познати: колерик, сангвик, флегматик, меланхолик. Често у брачном савезу буду људи савршено разлицитих темперамената. То није лоше јер могу да се допуњују. Али се дешава да то постане узрок неспоразума.

Супружницима је важно да схвате какав је твој тип карактера а какав твог супружника. Мужа са емоционалним, напраситим карактером може раздразити то што жена флегматик веома спокојно реагује на његова осећања . А чак у дубини душе она може, да преживљава и осеца све то много дубље и јаче. Просто треба умети разумети по неким одредјеним знацима. Наравно то не може доћи одмах. Често се може видети, как нервозне жене, разражене чутљивим понашањем мужева, застану код неке ситнице и бесконачно «тестеришу«. Једном сам видео сувенир, мала тестера стављена балван, и на њој написано: «тестериши али знај меру». Када се бавимо ситницама и не можемо да се зауставимо, од муве се добија слон. Нико не може да посаветује како утицати на блиске. Чак и психотерапеути само помажу «да изменимо наше сопствене емоционалне реакције на неки догадјај».

Психу човека не можеш преиначити. Ако се ми променимо сами, видећеш и он ће поћи теби у сусрет.

Из књиге свештеника Павла Гумерова «Мала Црква»

manastir-lepavina.org