Зашто свету нису потребни срећни људи?

Зашто свету нису потребни срећни људи?

Невероватан парадокс нашег света: свуда се каже да свет жели да усрећи људе. Али у ствари, он то не дозвољава свом снагом. Jер срећна особа никоме није занимљива: ни трговцима, ни политичарима, ни психотерапеутима.

Срећном особом се не може манипулисати, немогуће је разљутити је, стрпати у оквире, наметнути јој туђе пресуде, натерати је да предузме непотребне, неоправдане кораке.

Срећан значи слободан. Без страхова и предрасуда, туђих мишљења и моде. Таква особа цени своју слободу и не крши слободу ближњих.

Срећни људи ништа не забрањују, не указују како се живи, не саветују без питања. Они не виде проблеме тамо где их виде несрећни људи. Ако им се нешто не свиђа, не покушавају то да униште или да се боре против тога, једноставно не прихватају смеће у свој живот.

Увек постоји мудрији начин: не расправљати се, већ ћутати; не читати, не гледати, не слушати шта намећу, већ самостално бирати шта ће ти испунити живот, доколицу; избећи комуникацију.

Срећан значи мудар.

Срећни искључују из свог живота све оно што их лишава мира, не поклапа се са њиховим унутрашњим поставкама, плановима.

Други људи их никада не ометају. И они се не мешају у туђи живот. Срећни људи не очекују ништа од других, они реално гледају на живот и трезвено га оцењују. Ако је могуће утицати на ситуацију, они улажу време и енергију у њено решавање, побољшање, чинећи све што је могуће; ако ниjе, они то прихватају као неизбежност, попут пада лишћа, јесење кише или згушњавања облака.

Срећна особа ни у коме не види непријатеља. Сви људи су различити, са својим комплексима и страстима, слабостима и погледом на свет. Нема смисла бити љут на другог ако он не мисли онако како ја желим, апсурдно је трошити енергију, намећући своје мишљење или доказујући да сам у праву.

Срећни људи никога не зачуде, не изненаде, не покажу се, већ се баве оним што доноси радост. Без муке, патње, кукања, незадовољства и хвалисања. Тихо и мирно, попут воде дубоке реке.

Бити срећан значи чинити све исправно, у доброј намери, чак и када то нико не види.

Срећни људи свакодневно мењају свет на боље — свој мали свет. И ово је њихов главни подвиг.

Митрополит Антоније (Паканич)

pravlife.org