"Мутави шта радиш ту!" врло често смо могли чути од владике Атанасије Јевтића, ми кога смо сви између себе звали Таса . Тасине градње биле су најделотворнији лек за наше огреховљене душе. Прво спржи егоизам у нама а затим силом Божијом која је обитавала у њему (владици Атанасију) приведе нас ка Христу.
И мене самога знао је више пута изградити за време Свете Литургије а најчешће је ипак смиравао ђаконе . Тасине грдње , колико год у датом моменту да су биле оштре , примали смо их са љубаљу јер су долазиле из очинског срца верног архијереја Христовог.
Једном приликом владика западно-амерички Максим је рекао : " да кога год је грдио Таса било је наде за тога човека, а када је шутио тада је већ било дискутабилно ." И заиста сви који су били од Тасе изгрђени и то са смирењем поднели добили су благослов овог великог Христовог архијереја нашег времена.
Тасина грдња не само што је искорењивала егоизам у људима него је истовремено доносила и радост Духа Светога јер је излазила из срца верног Христовог пастира који душу полаже за овце словесне . Данас када више није међу нама, више него икада недостаје Тасина очинска грдња да се раздрма род српски из греховне успаваности и крене уским јеванђелским путем којим је ишао и светог живота владика Атанасије, наш Таса !
На годишњицу Тасиног пресељења у Небеску Србију са радосном тугом га се сећамо ми мутави и жалимо све оне које Таса није грдио јер заиста су "блажени они које је Таса грдио! "
Баш како је велики Тасин учитељ, Свети Апостол Павле, написао у Посланици Јеврејима : "Сине мој, не занемаруј карање Господње нити клони када те он покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије сваког сина којега прима. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара“? (Јевр. 12, 5-7)
aрхимандрит Евсевије Меанџија