Онај ко намисли да живи духовним животом без савета и руководства, ускоро почиње мислити да му за вођење богоугодног живота није потребна помоћ споља. Зли дух тај прелаз убрзава на тај начин што се извесно време притаји и не напада човека, те се овај охрабри и почне уображавати да је то повољно стање плод његових сопствених напора и узда се само у њих. Кад се и моли за Божју помоћ говори то као кроз зубе, и само зато што тако у молитвенику пише. А кад се помоћ не тражи, она и не долази. И тако човек остаје сам, само са својом снагом. С тим зли дух лако свршава.
Као последица такве самообмане долази да се неки бацају на претеране подвиге који не одговарају ни времену ни њиховој моћи. Снажно узбуђење самопоуздања даје им у први мах моћ да продуже те подвиге за неко време. Затим се снаге истроше и ти људи не могу више издржати ни најумереније подвиге, те их често сасвим напуштају. Други пак, упињући своју снагу све више и више долазе до такве самоуверености да сматрају да им је све у моћи. У том раздраженом стању чине смртоносне кораке: одричу се сасвим хране и томе слично. А све то неприметно удешава зао дух.
Свети Никодим Светогорац