О непажњи према самоме себи
Добро је што сте се кајали и што сте од Господа тражили да Вам опрости помисао да добро припишете себи.
Не постоји ништа горе од тога!
Помисао, ухваћена приликом уласка, као разбојник, и затим протерана, још не значи несрећу.
Међутим, када њен одраз падне на срце и оно почне да се наслађује њиме, тада треба снажно изударати срце – због издаје.
Свему је томе узрок непажња.
Ум не примети када падне зла искра, а не примети због своје расејаности.
Брините своје бриге, али Господа не испуштајте из ума и из уста.
Не заборавите да Му припаднете.
Нека је то и тешко, али је подвиг утолико вреднији и утолико се брже дарује благодат.
Уз добро старање, напор да се буде са Господом доноси много користи.
Припадаћемо и вапити: Господе, помилуј!
Та невелика тескоба је поучна и спасоносна.
Постоји Господ Који све устројава.
Он ће васпоставити сваку рушевину.
Друга је ствар што овде није крај.
Плод живота ће се показати тек кад се пређе граница живота.
Спаси нас, Господе, у том страшном часу, а овде је довољна једна реч: нека буде воља Твоја, Господе!
ИЗВОР: Књига: Свети Теофан Затворник – ЖИВЕТИ ЗА ВЕЧНОСТ
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
