Када у вери љубави нема
ош кад је био дете једном човеку бака је увек говорила: „Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље”.
Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.
И ту му неко приђе: – „Немој руке тако да држиш!”
Друга дотрча: – „Немој ту да стојиш!”
Трећа га помери: – „Не можеш тако да се облачиш!”
Иза њега га опомињу: – „Не крстиш се како треба!”
Тада му приђе једна жена и рече:
– „Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш, а онда дођи”.
Изађе човек из храма, седе на клупу и горко заплака.
Одједном зачу глас: – „Дете моје, зашто плачеш?”
Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.
– „Господе! Не пуштају ме у храм!”, – рече.
Исус га загрли: – „Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају”.
manastirklisina.com
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
