Кипарис или пирг

Мај 18, 2023 - 13:13

0 80

Некадашњи хиландарски ђакон отац Авакум био је несвакидашња личност. Својевремено га је занимало да ли је виши пирг Светога Саве или кипарис у порти манастира. Данима их је одмеравао из свих могућих углова, из порте, са терасе конака, кроз прозор келије, са брда иза пчелињака... На крају се попео степеницама на врх пирга. Међутим, и даље није био сигуран шта иде више у висину, пирг или кипарис. У тој силној неодумици која га је данима мучила, решио је да се попне на врх кипариса. Кипарис има веома густу крошњу, ретко ћете видети и птице да улазе, баш због те густине. Опет, на другу страну, гране кипариса су меке, лако се криве и ломе, те уместо густе, вретенасто обликоване крошње, очас посла добијете гомилу рашчупаних грана, које више подсећају на начичкана копља него на крошњу дрвета.

Док се отац Авакум пео ка врху, ногама и рукама је раширио гране кипариса. Неке су се и сломиле под тежином ненаданог госта. Када је видео да кипарис, који је симбол хиландарске порте, због њега губи свој препознатљив облик, ђакон је, у благој паници, покушао да прикупи све те гране назад ка деблу. Међутим, једна нога се мало омакла, а тек поломљена грана својим врхом се зарила Авакуму у стомак. Његовој авантури ни ту није био крај. Тек га је онда опхрвао страх, паника, шта рећи оцима и братији, како се то уопште догодило. И како то ђаво обично и ради, шапуће нам тихо и води нас лагано али сигурно из једне самовоље у другу, а свака следећа је све озбиљнија и тежа - пазећи да га нико не види, Авакум је успео да оде до своје келије, где је сам себи зашио рану. Рана се инфицирала, а ђакона Авакума је сам Бог спасао преко оца Григорија, који је сам Бог зна како успео да пребаци ђакона до болнице у Полигиросу, где је одмах оперисан.

Отац Григорије је касније отишао да живи у Јерусалим, а отац Авакум у Србију. Нажалост, никада се више нису срели. Некадашњи, или боље рећи несвакидашњи хиландарски ђакон, а касније јеромонах Авакум, долазио је у Хиландар сваке године. Упокојио се у женском манастиру 2006. године, тугујући за својом Светом Гором...

Преузето из књиге Светогорски кувар - Архимандрит Онуфрије Хиландарац

facebook.com/PrijateljiManastiraHilandara