"Својим рукама сам ископао земљу и начинио степенице, како би верни лако могли да дођу до капеле. Посекао сам густи грм, почистио цркву, запалио кандила и усред непомућене ноћне тишине, на пустом брежуљку, седео и гледао иконе.
Никада се нисам бојао да будем сам и никад ме нису узнемиравале помисли страха. У то време видео сам светитељку, одевену као монахињу, како излази из олтара и пролази кроз свој храм, приклања се још у дворишту и чисти кандила. Ја сам у свом детињем уму помишљао да светитељка пере тањире, као што то и моја мајка чини сваке вечери, ма колико да је уморна. Она се плашила да случајно не умре током ноћи и да ујутро не дођу жене које ће видети прљаве тањире, па ће јој се смејати за небригу о домаћинству. Видевши шта се дешава, сматрао сам да и светитељка ноћу пере своје тањире.
Једне вечери сам као и обично дошао у капелу. Још док сам био неколико метара удаљен од ње видео сам светитељку, одевену као монахињу, како стоји у близини храма, говорећи:
"Дођи овамо, Јакове, хоћу да разговарам с тобом!"
Ја сам се престрашио и ноге су ми се одсекле, због чега сам казао:
"То што хоћеш да ми кажеш кажи ми овде, где сад стојим. Плашим се да ти приђем!"
Светитељка ми је тада рекла:
"Због чега се плашиш? Већ дуго долазиш овамо и бринеш се о мојој цркви, а мени палиш кандила! Какав дар хоћеш да ти дам?"
Ја сам јој тад рекао:
"Питаћу мајку па ћу ти онда рећи!"
Окренуо сам се и отрчао кући. Испричао сам мајци да сам видео свету Параскеву и да ме она упитала какав дар хоћу да ми поклони.
"Ти си, чедо моје, видео свету Параскеву? Како си је видео? Шта се заправо догодило", питала је моја мајка.
Кад сам јој исцрпно објаснио како се то догодило, она ми је рекла:
"Чедо моје, тражи од светитељке да ти подари твоју срећу!" Следеће вечери сам опет отишао у капелу и опет сам видео светитељку, као монахињу. Очекивала ме поред свог храма. "Хоћу да ми подариш моју срећу." Светитељка ми је тада рекла:
"Твоју срећу? У животу ћеш видети славу и многе почасти, и злато ће протицати кроз твоје руке (светитељка је начинила покрет руком да би указала на велику количину и на изобиље), али тебе неће дотицати!"
И заиста, неизмеран новац прошао је кроз моје руке али је сав, према пророштву, отишао страдалницима, убогима и нишчима. Света Параскева ми је рекла још много тога, а ја сам поново трчећи отишао кући", приповедао је Старац.