Посвећена му је ова, четврта недеља Великог поста.
Довољно је само да бацимо поглед на његову "Лествицу" па да схватимо због чега нам је баш у Великом посту Свети Јован толико драгоцен:
"Људи који мисле на оно што је горе, на небу, горе и одлазе својом душом по смрти својој. А они који мисле само на оно што је доле, доле и одлазе".
"Као што облаци сакривају сунце, тако рђаве мисли помрачују и погубљују ум".
"Бог се не показује у подвизима, већ у простодушности и смирењу".
Да, Бог нас воли и прима у свој загрљај све смирене, све који желе са Њим, све "који мисле на оно што је горе на небу", али "Лествица" која је истина писана за уметнике аскетизма, монахе, подсећа и нас градске хришћане да нам је живот дат не за стајање у месту, него за пењање. Црква је и Лествица а не некакво покретно степениште на које је довољно стати да после без нашег труда све иде само од себе.
"Ако Бог васкрсне у нама кроз дела наша, ишчезнуће непријатељи Његови. Ако се, пак, кроз сагледавање приближимо Њему, побећи ће оно који га мрзе, од лица Његова и од нас".
"У човеку нема зла или страсти по природи. Бог није творац страсти. Насупрот томе, Бог је нашој природи даровао многе врлине, од којих су нарочито јасне: милосрђе – јер и пагани имају самилости; љубав – јер и животиње често засузе када их раздвајају; вера – јер њу сами од себе рађамо; нада – зато што и ми узајмљујемо, и тргујемо и сејемо – надајући се да ћемо се обогатити. Ако је љубав, као што смо показали, врлина коју можемо имати по самој природи – а она је свеза и пунота закона – значи да врлине уоште нису далеко од наше природе. Нека се, стога, застиде они који се позивају на своју наводну неспособност да чине добро".
"Не могу сви постати бестрасни. Али није немогуће да се сви спасу и помире са Богом".
"УМАЊЕЊЕ ЗЛА има за последицу УЗДРЖАВАЊЕ ОД ЗЛА.
Уздржавање од зла је ПОЧЕТАК ПОКАЈАЊА.
Почетак покајања, пак, јесте почетак СПАСЕЊА.
А почетак спасења је ДОБРА ВОЉА.
Добра воља рађа ТРУД.
А почетак труда су ВРЛИНЕ.
Почетак врлина је цват, а цват врлине је ДЕЛАЊЕ.
Пород врлине је НАВИКА.
Плод и пород упорне бриге о својој души је ОБИЧАЈ.
Од њега се рађа ЧИЊЕЊЕ ДОБРА.
А чињење добра је мајка СТРАХА БОЖИЈЕГ.
Страх Божији рађа ДРЖАЊЕ ЗАПОВЕСТИ, како небеских, тако и земаљских.
Држање заповести је знак ЉУБАВИ.
А почетак љубави је огромна СМИРЕНОСТ.
Огромна смиреност је кћер БЕСТРАШЋА.
А стицање бестрашћа је ПУНОЋА ЉУБАВИ, или коначно УСЕЉЕЊЕ БОГА у оне који су кроз бестрашће постали ЧИСТИ СРЦЕМ. Јер, они ће Бога видети."
Путујемо кроз Велики пост како ко може, а циљ нам је исти.
о. Ненад Илић
facebook.com