Толико је препрека које искрсавају и живот човека чине тешким, а дане његове болним! Рекли бисмо да се на човека обрушава све што је могуће да се деси: препреке, проблеми, страх и бол. Али, те препреке, попут спортских достигнућа, челиче тело, и ради тога их Бог не уклања. Оне васпитавају дух и помаже му да сазри, одвајају га од земног и светског, и навикавају да се уздиже ка Богу Живоме. Човек би, хранећи се и надахњујући речју Божјом, могао да сазрева, да се „из дана у дан обнавља” и знањем више приближава Богу, али тврда су срца наша, и само тврде ствари нас могу нагнати да променимо начин размишљања и живота. А то су препреке, тешкоће, туге, које, мада су нам мрске, представљају почетне кораке ка Богу, оснажују нас и душу уче да иде за распетим Христом.
Тако сила Крста препреке претвара у доброчинства, чини их божанственим даровима, духовним залихама, поводом да славословимо Бога. Но, и поред тога ми се ничега не бојимо толико колико се бојимо жалости и недаћâ. Али, Свемудри Бог и Промислитељ (Домостројитељ) Отац то свакодневно искуство бола и недаћа, које је стално пред нама, чини степеницом ка небу. Даје нам могућност не да превазиђемо тешкоће, него да их истрпимо, да не бисмо изгубили Царство. Крст, дакле, путем препрека преноси наш ум и настројење са земље на небо, и тако стичемо божанствену мисао.
Колико тешкоћа нам сваки дан стварају и наше занимање, друштвена околина, наше тежње, неуспеси, душевне и телесне болести! Колико пута наше душе ноћу не могу да се умире, не можемо ока склопити! Телесни човек посустаје пред тим тешкоћама, умара се, љути се и гневи. Онај који се, на примесила Крста препреке претвара у доброчинства, боји болести, и по сваку цену жели да му буде добро, да избегне бол, да удаљи смрт, или онај ко, кад све иде наопако, жели да превазиђе неки проблем на послу, или да измени своју друштвену околину како она не би представљала препреку за његов духовни живот, запада у муку гору од бола, загорчава себи живот, његов осмех се непрестано гаси, и само ће га смрт умирити. Све те препреке из перспективе крста задобијају једну другу димензију и за трен ока све око нас што је противно Богу, служи као нама наклоњено и пријатељско, јер престајемо да захтевамо промену тога, те се тиме сами мењамо…
Архимандрит Емилијан
facebook.com