„Приђите, децо, слушајте ме, научићу вас страху Господњем“

Мај 18, 2024 - 18:19

0 84

„Приђите, децо, слушајте ме, научићу вас страху Господњем“, каже пророк Давид у 33. псалму, 22. стих. Он каже: „Ако човек хоће да живи и да види добре дане, нека обузда свој језик од зла и своја уста од лажи, нека се клони зла и започне добро; да тражи мир и да му тежи. Очи Господње су [окренуте] праведницима, и уши Његове молитвама њиховим. Али лице је Господње против оних који чине зло; избрисаће са земље спомен на њих. Праведници су завапили и Бог их услиши и избави их од свих невоља њихових“.

Видите, блажени хришћани, шта говори Дух Свети кроз уста Пророка, добро протумачите тај псалам да видите шта се дешава са оним који живи безаконо. Прво каже: „Дођите децо, слушајте ме зашто нас Бог назива „децом“? Јер они који иду путем Божијим, они су деца Божија, за њих се каже „Ја ћу им бити Бог, а они ће ми бити синови и кћери“, вели Господ Хранитељ. И опет каже у Јеванђељу: „Свима који Га примише, даде власт да постану деца Божија, који су рођени од Бога, а не од тела, крви и пожуде“. Односно, поучени су духовним, а не телесним, и зато треба да слушамо реч Божију, јер ко не слуша реч Божију, ко не жели да чује, као овца је која бежи од бора споља. Та овца од вука не бежи. Избави нас, Христе Боже наш, од тог душевног вука, избави стадо Твоје које си опскрбио Пречасном Крвљу Својом, молитвама Пречисте која Те роди, амин.

Видите ли, блажени хришћани, како нас Бог назива „децом“? Зато га и ми називамо Оцем који је на небесима, али нас је и овом обраћању научио сам Христос Бог. "Оче наш" значи "наш отац". Јер нас није научио да кажемо „Оче мој“, него „Оче наш“ и ми га тако зовемо, када Му се молимо, говоримо „Оче наш“, а не „Оче мој“, „хлеб наш дај нам“, а не „хлеб мој дај ми“, и „опрости нам“, не „опрости ми“, и опет „не уведи нас у искушење, него избави нас од злога“. Зашто се не молимо за себе, него и за сву браћу? Да показујемо братољубље, а не самољубље, да живимо као браћа, да се молимо једни за друге, да саосећамо једни са другима, да помажемо једни другима, да носимо терет једни другима. Односно, треба да праштамо једни другима што смо се вређали, јер Свети Павле каже: „носите бремена један другог и тако испуните закон Христов“.

Ако не испуњавамо закон Христов, нисмо хришћани! Докле год нисмо Христов народ, не можемо доћи к Њему на Небо. Ако нећемо у Царство Небеско, зашто онда страдамо у овоме свету, зашто постимо, зашто се крстимо, зашто се сахрањујемо? Зашто патимо када нас газе, зашто? Није ли све то за Христа? Ако страдамо за Христа, послушајмо бар шта нам Он говори. Не говори нам нешто тешко, већ нешто врло лако: да волимо једни друге, да праштамо једни другима, да имамо самилост, да будемо мудри, а не да беснимо као мала деца. Не опијајмо се, не блудимо, не пијмо вино без мере.

А празник који славимо једном годишње, славимо га непристојно, не религиозно. То је дан када гледамо да се напијемо, да полудимо. Целу ноћ седиш, певаш и бесниш. Не молиш се светитељу, него га љутиш, па те он не представља пред Богом и не помаже ти, а ти се џабе трошиш. Ако, пак, желиш да твој дар не буде узалудан, да ти [Бог] да оно што тражиш, онда слушај и ја ћу ти рећи како да поступиш. На дан уочи празника иди у цркву, узми свећу, тамјан и уље за кандило, упали и помоли се Богу молитвом светитеља којег славиш, да би ти његовом молитвом [Бог] опростио, али и ти опрости ономе ко је тебе увредио. Јер, ни Бог ти неће опростити, нити ће ти светитељ којег славиш моћи помоћи, ако си лошег срца. [А ти] му опрости и помоли се за себе и за њега па помисли да ли имаш пријатеља или непријатеља који је у затвору, или је болестан, да ли је неко го, има ли кога гладног – па иди да га видиш, однеси му или намирнице, или дрва [за огрев], или нешто друго, па му реци: „ево ти, брате, за сутра или за данас [празник], у светитељево име." Затим седи мирно и вечерај, отиди у кревет раније и устани раније, узми просфору и свећу и отиди у цркву на славословље и славље.

Док седиш на Литургији, не размишљај о свом имању, свом дому или свом послу. Ако имаш [некакав проблем или] невољу, и даље не мисли на њих, него их препусти Богу, и Бог ће их решити боље од тебе. Не можеше ништа без Бога чинити. Кад изађеш из цркве, онима који су сиромашни и просе пред вратима цркве, подај, милостињу, и Бог ће те помиловати, јер тако Христос каже: „Ко њима даје, он мени даје и ја ћу му вратити више, како сада – у овом свету, тако и при мом другом доласку – у Царству небеском“.

Ко тако чини, тај је човек Христов, а Христос ће му бити помоћник и заштитник душе и тела и његове имовине. А ви, браћо моја не чините тако, већ угађате својој вољи и својим жељама, а не Богу, ни светитељу. Рећи ћете: „Немамо цркву, ни попа у селу, па не знамо како се исправно ради; тако смо затекли.“ Не настављај тако,брате, него се удаљи од зла и чини добро. Ако немаш цркву у селу, онда иди у град, иди у манастир и не седи код куће тог великог дана. Не остани без закона, јер риба живи [само] у води, а хришћанин живи по закону. Ако, пак, ништа од закона не можеш испунитити, онда бар не чини безакоње. А ти седиш сам, нити ти је жао, нити се бринеш за своје спасење. Дошао је пост, а ти не мислиш да једеш мање и да се уздржаваш од свега, не мислиш – ближи се Рождество Христово, хоћу да га дочекам лепо, чистотом, са добрим делима, јер тога дана прва песма из канона каже: „Духом се Христос Свети роди – празнујте, Христос [долази] с неба – упознајте Га, Христос на земљи узноси се, нека пева сва земља и слави“. Који је твој сусрет, какво је твоје певање, која је твоја похвала? И не молиш Бога да ти да оно што је њему драго, него што је теби драго, то од Њега тражиш, без мере.

Преподобни Кирил Пејчиновић – Лесочки

приредила: Ј.Г.

liturgija.mk