Зашто није као на почетку?

Зашто није као на почетку?

У већини веза и бракова партнери се мењају, а то мења и њихов однос, који има своје развојне циклусе, што поред осталог доноси и промену животних приоритета, преузимање улоге супружника и других друштвених улога

Када двоје осете међусобну привлачност тада улазе у однос упознавања и приближавања који – ако је процес међусобног оцењивања обострано задовољавајући – резултира оном почетном љубавном везом коју зовемо забављање. Уколико је почетак за обоје задовољавајући, у већини случајева прелази у „озбиљну везу” која би, ако је задовољавајућа, требало да пређе у брак и заснивање породице.

Сасвим је природно да људи на основу дуготрајнијег понашања партнера закључују ко је он, какав је као личност и колико им одговара као партнер, да би се на основу тог закључка одлучивали за даљи останак у вези. Када утврде какав је, претпостављају да се он неће променити и да ће и у наредним деценијама бити онакав какав је био у прве две године.

Оно што се, међутим, дешава у већини веза и бракова јесте да се партнери мењају, то јест да мењају своје понашање, што значи да се и веза мења и да више није онаква каква је била у почетном периоду. Тада можемо чути питања као што су: Зашто се не понаша као на почетку? Шта да урадим да се поново заљуби у мене? Другим речима, партнери су помало разочарани или се, чак, осећају изневерено и преварено јер је испало да партнер није онакав каквим им се неко време представљао.

Неколико је разлога за промену партнеровог понашања: „разљубљивање”, промена приоритета, преузимање улоге супружника, преузимање других друштвених улога и слично.

Заљубљеност и љубав

Данас већина људи погрешно сматра да је заљубљеност прва фаза љубави – да је то она почетна интензивна и страсна љубав након које следи смиренија фаза чврсте љубави. По својим психолошким механизмима заљубљеност и љубав су два различита осећања која због тога не могу прећи једно у друго.

Иако заљубљеност није прва фаза љубави, она јесте прва фаза љубавне везе. Основни механизам у заљубљивању је идеализација: уверење да је партнер управо онај прави, потпуно одговарајући. У одржавању ове илузије учествују два момента. Први је да се на ту другу особу пројектује сопствена представа о идеалном партнеру, тако да се она не види каква јесте. Заљубљени је „слеп” за друге аспекте личности те личности. Други моменат је да се партнер труди да се у стварности што боље представи како би повећао шансе да буде прихваћен и вољен. Зато он активно скрива оне аспекте своје личности за које верује да се не би допале другој особи. После извесног времена, међутим, открије се да партнер није идеалан, а када он покаже и оне аспекте себе које је раније скривао, тада се и њихов однос нужно мења.

Када особа жели да се толико допадне некоме да би тај други хтео да са њом уђе у љубавну везу, онда је то њен приоритет, главни циљ којем подређује друге циљеве у свом животу, а кад га оствари, осети се прихваћеном и сигурном у вези, тада одржавање везе није њен главни приоритет, већ се посвећује другим животним циљевима. Промена која последично настаје у вези јесте да особа показује мање пажње и даје партнеру мање потврда љубави. Из тог разлога партнер често изјављује: Љути ме што се понаша као да се ја подразумевам.

У новој улози

Некада партнери промене своје понашање због тога што су ушли у улогу супружника. Та нова улога подразумева друкчији сценарио: њима се тад у глави активира друкчији „програм” тако да почну да се понашају у складу са оним што мисле да та улога подразумева, мењајући претходни однос.

И када се између двоје појаве нове улоге, као што су улога маме и тате, онда то такође битно мења претходни однос. Проблем који се поставља јесте како хармонизовати улоге „жене” и „мужа” са улогама „маме” и „тате”. Када супружници превише времена проводе у улогама родитеља, отуђују се у другим улогама.

Сви ови разлози доприносе томе да веза не може остати онако идилична и страсна као што је била у почетном периоду. Захтев да она остане онаква каква је била на почетку јесте нереалистичан. Емоционална зрелост подразумева да оба партнера знају да је веза нешто динамично што има своје развојне циклусе, а да нереална очекивања могу покварити иначе добру везу или брак.

Зоран Миливојевић

politika.rs