Не будите фанатични ни у чему

Не будите фанатични ни у чему

Онај ко је фанатичан није напредовао на путу ка Господу. Човек који воли Бога и осећа Га не може постати фанатик. Он не инсистира и не истраје насилно ни у чему. Чак и оно за шта он зна да је добро, не покушава силом да наметне другом. Он просто каже следеће:

– Ако хоћеш, друже мој, прихвати то што ти говороим, а ако нећеш и тада поштујем твоју одлуку. Ја постим, хајде да видимо шта ти једеш. Шницлу? Шта се ту може, пријатно ти било!

– А тебе не узнемирава, оче, то што ја једем шницлу?

– А шта ту има да ме узнемирава? Ти то желиш, а ја постим. Ако ти не примећујеш моју мантију, не примећујеш кашу коју ја једем, ако тебе те ствари ничему не уче, шта још могу да ти кажем, што би утицало на тебе? И зашто да те притискам? Зар је успех вршити притисак на друге?

Фанатизмом никоме не можеш помоћи. Не присиљавајте своје дете, супругу (супруга)... Нека свако од нас сам себе принуди, а ми ћемо се према другима односити са добротом и благошћу. Нико није крив пред нама. Криво је једино наше «ја». А сви остали су добри.

Када будемо то осећали, онда ћемо бити заиста срећни и спокојни. Муж, који се стално жали на своју жену, има унутрашни проблем. Ако си у миру са самим собом, онда ћеш волети и своју жену. Жена, која непрестано гунђа и криви све око себе, има лични проблем и пошто она не може да га реши, жели да измени цело друштво. Све је раздражује.

Једна жена је говорила свом сину:

– Добићемо мир, када ти одеш од куће.

И момак се одселио, оженио се, а његова мајка наставља да ропће...

– Сада си ме повредио, – говорила је она, – али ја ћу остати таква каква јесам.

А син јој је одговорио:

– Мама није у томе суштина, него у томе да се загледаш у дубину своје душе и да покренеш унутрашњу борбу. Нису околности у твом животу криве за све, већ немир у твојој души.

Ја никада не желим да се посвађам са неким. Последњих година се не расправљам с људима са којима се не слажем. Ако хоћеш нешто да урадиш по своме, уради то. Али да ли си тада срећан? Главни доказ тога да се не развијеш духовно је то што си несрећан. Није потребно да ја вичем на тебе са пиједестала. Свако ће сам наћи одговор у свом срцу.

Депресија у твојој души, усамљеност, несаница, узнемиреност, стрес – све су то докази да нешто ниси урадио како треба. И не морам фанатично да вичем. Помолићу се за тебе и волећу те.

Не будите фанатични ни у чему. Будите благи. Дајте места другом да сам нађе свој ритам, свој тренутак да промени живот.

Архимандрит Андреј Конанос