Када облаци грме, а океани ричу, они Те зову: "Господе наш!"
Кад метеори падају и ватра избија из земље, они ти говоре: "Творче наш !"
Кад цвеће раскрива своје пупољке у пролеће и шеве скупљају комаде сувог сена да праве гнезда за своје младунце, они Ти певају: "Господару наш!"
А кад ја подижем своје очи Твоме престoлу, ја Ти шапћем: "Оче наш!"
Било је време, дуго и страшно време, кад су Ти и људи говорили и називали Те: Господ или Творац, или Господар!
Да, кад је човек осећао да је само ствар међу стварима. Али сада, захваљујући Твоме Јединородном и најбољем Сину, научили смо Твоје право име. Стога се и ја с Христом усуђујем да Те зовем: "Оче!"
Ако Те назовем "Господ", ја се у страху клањам пред Тобом као роб у маси робова.
Ако Те зовем "Творац" ја се одвајам од Тебе, као што се ноћ одваја од дана или лист од дрвета свог.
Ако Те погледам и кажем "Господар", ја сам као камен међу камењем и као камила међу камилама.
Али ако отворим своја уста и шапћем "Отац", љубав заузме место страха, земља изгледа подигнута ближе небу, и ја се шећем с Тобом, као са својим друговима у врту овога света и делим Твоју славу и страдање и моћ.
Оче наш! Ти си Отац нас свију и ја бих умањио и Тебе и себе ако бих Те назвао "Оче мој!"
Оче наш! Ти се не бринеш толико о мени једној јединки, колико о целом свету. Твој циљ је Твоје Царство, а не један човек. Себичност Ти виче: "Оче мој!", док љубав виче: "Оче наш!"
У име свију људи, браће моје, ја се молим: Оче наш!
У име свију ствари које ме опкољавају и с којима си ме уткао, ја Ти се молим: "Оче наш!"
Ја ти се молим, Оче васељене, само за једну ствар Ти се молим: нека што пре сване велики дан кад ће Те сви људи, живи и мртви, заједно са анђелима и звездама, звати Твојим истинским именом: Оче наш!
facebook.com/pra17