Зашто Срби једини у православном свету прослављају славу

Пракса коју је Свети Сава усадио у српски дом представља својеврстан наставак литургије, нераскидиву везу између генерација, вере и Христовог присуства у сваком дому.
Српски народ вековима негује дубоко укорењену традицију прослављања крсне славе, обичаја који је постао симбол верности и духовности, а истовремено светионик хришћанске породичне светковине. У свету где се многе културе и религије мењају и прилагођавају времену, Срби остају јединствени по овом обичају који је нераскидиво везан за идентитет и постојање сваког дома.
Крсна слава није само породична светковина, већ и молитвени чин у којем се препознаје веза између генерација, као и нераскидива нит између овоземаљске и небеске трпезе. Овај јединствени обред осветљава пут ка разумевању не само прошлости, већ и садашњости, јер у њему Срби чувају своју веру и идентитет.

Отац Александар Јовановић, осврћући се на значај крсне славе, истиче кључну улогу Светог Саве у њеном обликовању:
- Свети Сава је свест о светогорској трпези донео у српски дом. Ломљењем славског колача, обред који сад имамо потиче из 19. века, али свакако се хлеб ломио и проливао вином и у време Светог Саве. То је најстарији апостолски обичај који је очуван на светогорској трпези и који представља наставак литургије кроз трпезу. Свети Сава је то донео у српски дом са врло изричитом и јасном суштинском поруком. Зашто је то урадио? Због тога да би литургизовао домаћинства и српски дом - рекао је отац Александар за "YоуТубе" канал “Живе речи”.
Кроз овај апостолски обичај, слава није само породично окупљање, већ продужетак светиње, део литургијског чина који се преноси са оца на сина, из генерације у генерацију. Свети Сава је тиме усадио у српски народ дубоку веру и спознају да је породица, кроз обележавање крсне славе, увек окупљена око Христовог присуства. Ломљење славског колача, који неки неосновано доживљавају као пагански обичај, заправо је хришћански чин из најстаријих апостолских времена, кроз који породица дели благодати и љубав Христову.

- Према славском колачу неки имају аверзију јер га сматрају паганским обичајем. Међутим, не знају да је то најстарији хришћански обичај апостола, пре настанка саме литургије, кроз који се показује свештено присуство Христово на трпези, где Господ обедује са нама нашу храну овога света, онако како ћемо ми обедовати храну љубави, хранећи се са Њим на трпези Свете Тројице у благодати литургијско - истиче отац Александар, додајући да овај обичај није само светковина, већ чин који домаћинство повезује са небеском трпезом, где се духовна храна љубави прима у заједници са Господом.
Слава је постала више од традиције. Она је, како каже отац Александар, „предивно ткање“ које је Свети Сава утемељио и које је „откупило српску душу од свих могућих пропасти.“ Током бурних историјских догађаја, многи Срби су се, упркос прогонима и опасностима, одрицали много чега, али су увек, макар и у тајности, славили свог светитеља, поштујући славу због љубави према својим прецима. Слава је постала темељ породичне и духовне повезаности, чувајући српски народ од заборава, као нит која не престаје да спаја генерације.

- Много је Срба који ће, у свим околностима, ако треба и у тајности, поштовати свог светитеља, ако ништа друго, због љубави према свом деди, према свом оцу. А Свети Сава је наш први деда. Први поглавар наше Цркве. Ми свештеници тако од милоште зовемо наше духовне вође – деда. Дакле, наш први деда или протодеда јесте Свети Сава, који је усадио у наш народ нешто апостолско, ранохришћанско, што је српски дом учинило најближим олтару на дан славе - каже свештеник Александар Јовановић.
У суштини, крсна слава је срце српског дома – светковина вере, љубави и заједништва која надилази време и историјске изазове. Она нас учи да, и када се све мења, остајемо верни ономе што нас чини оним што јесмо – Христу, вери, породици и прецима. То је она невидљива нит која спаја српски народ, чинећи га посебним у православном свету, где слава постаје више од обичаја – она постаје живот.

religija.republika.rs