Шта симболише одећа монаха?

Када неко, дакле, дође да свом душом и умом свој живот посвети Женику Христу, онда се небо радује и радује и свет анђела слави јер је још један човек изабрао да се угледа на њихов живот.

Монах и монахиња се крећу у светом ишчекивању свог Небеског Женика. Живе и крећу се у духовној оази уз носталгичну изреку „Долазим по милост и одлазим са овог света“. И са светом старо име пролази и добија ново име, јер после напушта старог човека и обуче се у новог човека.

У време монашког пострига, монах или монахиња искушеник (ца) долази бос, непокривен, обучен само у просту белу тунику и тиме изјављује да је одбацио све непотребне и светске ствари и да је спреман да обуче часну мантију и свету одежду . 

Приликом монашког пострига, монах искушеник или монахиња носи појас који је црне боје, и који симболизује одежду ведрине и радости уместо голотиње и стида, коју смо носили својом непослушношћу и уместо трулежи и смрти коју нам је изазвала ова непослушност. Ова одежда се назива одећом правде јер реч правда означава сваку врлину и монах који је носи мора постати вољан за сваку врлину. У ствари, његова црна боја значи да га увек треба утврдити иза туговања за грехом и отуђења за свет.

Затим монах или монахиња облачи поликрст који се носи преко рамена напред и позади унакрсно и чини врх крста, не једном, већ више пута. Он приказује знак крста и значи да монах узима свој крст на рамена и иде за Господом Христом. Како крст садржи много крстова и окружује тело монаха и монахиње испред и позади, он га ограђује и утврђује од увреда ђавола и од сваке зле жеље.

Затим му се око струка опасује кожни каиш „за смрт тела и обнову духа“. Појас је знак трезвености, чистоте и умртвљености телесних покрета и такође знак снаге против страсти и истовремено ослонац у послушности.

Затим монах или монахиња обува неку врсту опанки са којима се припрема за спровођење и ширење јеванђеља мира. Такође, ова обућа га штити да не удара ноге и да га не уједе замишљена змија, али и да гази лавове и змајеве, односно скривене и завидне звери злобе. Са овим "опанцима" он ће трчати право јеванђељским путем све док не стигне до неба, где је, по речима апостола Павла, царство монаха.

Затим облачи палион (егзорасус) великог и анђелског облика и, како се каже у монашком постригу, облачи га као одећу нетрулежности и скромности и као знак Божије намере за његов вечни побожни живот ономе који ће га примити га и то је божанска одежда која му даје Духа Светога.

Затим облачи "багремову чауру" као покривало за главу пуно наде за спасење кроз Божију осену благодати, али и за уздизање ума свога кроз смирење и за Божију заштиту и бригу о глави.

Најзад, он облачи мантију, која се сматра врхунском одећом и најсвеобухватнијом од свих, и означава заштитничку и мисаону силу Божију, истовремено стидљиво поштовање и понизност усамљеничког живота, док чињеница да нема рукава значи да је током целог живота мртав за сав светски рад и грех. Слободном оставља само главу која гледа ка Богу и брине се за божанско и гледа само ка Богу. Али, као што смо раније рекли, чак је и глава монаха или монахиње покривена "чауром" да се не би видело да има откривена чула.

У целини, сва одежда монаха осликава смрт нашег Христа. Мантија је приказана као гроб, а остала одећа као сахрана. Погребник изјављује да је монах разапет за свет, као што је обећао. Његова чаура представља плаштаницу и тако цео монах својим обличјем подражава свог распетог Господа, који је умро и био умотан у плаштаницу .

Кроз његов живот сада све што носи подсећаће га да је пошао за Христом и сјединио се са Њим и да се мора борити да се сретне, да се уздигне и појави као сунаследник отачког Царства и припремљених добара за свет.

Извод из часописа „ПРАВОСЛАВНО МУЧЕНИШТВО“