Да ли и када нам молитве светитељима користе?

И краљ Давид, када је за један од својих грехова Бог дозволио да смрт падне на Израелце, рекао је - „Ја сам тај који је згрешио“,

„Ја, пастир, учинио сам зло. Шта су ове овце урадиле? Зато удари мене и моју породицу“ (2. Цар. 24:17).

Човекољубље апостола Павла је, међутим, било највеће : Он је чак желео да се одвоји од Христа, ако би на тај начин његови суграђани дошли к Њему (Рим. 9, 3).

Мојсије је тражио да и он погине заједно са осталима, Павле није тражио да погине са њима, већ, за њихово спасење, да само он изгуби незамисливу славу раја!

Молитве таквих светитеља, наравно, доносе добре резултате, ако и ми дамо свој допринос . Када се то не деси, ни њихова помоћ нема користи. Шта је, на пример, Јеремијина молитва користила Јеврејима? Три пута је пророк молио Бога и три пута је чуо: „Не моли се више за овај народ и не тражи од мене да се смилујем на њих, јер те нећу послушати!“ (Тер. 7:16).

Какву је корист имао Самуило, који се молио и оплакивао до последњег дана, каква је корист била Саулу, а каква Израелцима? „Никада нећу починити грех тако што ћу престати да се молим за ваше спасење“, рекао им је (1. Цар.12:23).

Па ипак, сви су изгинули. Зашто? Бог то објашњава устима пророка Јеремије: „Ако и Мојсије и Самуило стану преда мном и моле се за њих, нећу се смиловати на њих, јер је њихова злоћа веома порасла“ (уп. Јер. 15,1).

Дакле, молитве нису од користи? Оне су заиста веома корисне, али, као што рекох, када и ми помажемо . Сетите се праведне Тавите, која је „многа добра дела и милостињу чинила“ (Дела ап. 9, 36) и, када је умрла, васкрсла је молитвом апостола Петра.

Али и у периоду краља Језекије, Бог је спасио Јерусалим од Асираца. Зашто? Зато што је Језекија био праведан и усрдно се молио за град и његове људе. „Ја ћу бранити овај град“, рекао је Господ добром краљу (2. Цар. 19:34). И управо је то урадио.

Шта нам показују сви ови примери, и многи други слични њима, које налазимо у Светом писму? Да молитве светих за нас, али и наше сопствене молитве, Бог услиши , када смо праведни, врлински, милостиви, човекољубиви.

Када, пак, рукама и ногама, језиком, умом и срцем чинимо грех, кршећи божански закон, како се усуђујемо да се обратимо Господу, тражећи од Њега помоћ или наклоност? А како се усуђујемо да тражимо застипништво светаца?

Свети Јован Златоусти

vimaorthodoxias.gr