Да ли сте схватили да никада нећете умрети?

Да ли сте схватили да никада нећете умрети?

Време лети. Године јуре. Ако волимо Христа, умемо да се радујемо младости, зрелости, старости, знамо да уживамо у сваком тренутку нашег живота, јер нас Бог учи да су сви векови благословени, све године су лепе. Када Бог дође у живот, нема везе да ли си млад или стар, више се не бринеш.

Природно, осећате слатку носталгију за младошћу, када сте били пуни енергије и јурили као луди, радећи толико ствари. Али, не до те мере да кажете: "Мој живот није вредан живљења сада",или: „Да сам сада млад, био бих срећан...” Не, поред Христа ћеш бити срећан и млад у у било ком животном добу. Можда ти је већ 80-90 година, али твоја душа је млада.

Као што се у позоришту диже завеса и видите шта се  дешава иза кулиса, тако је и Бог неколико пута током свог земаљског живота подигао завесу овога света и показао нам шта бива после овога живота, шта нас чека касније.

Ми имамо ум Христов (1. Кор. 2,16), и Он нас просветљује, ми видимо живот очима Христовим. Гледамо на свет  онако како га види Христос.

Верујемо у оно што нам је Господ рекао. Не можемо то доказати, али Господ нам је рекао да постоји други живот. Живећете максимално 90-100-110 година, али у једном тренутку ћете напустити овај свет али ће се ваш живот наставити. Овде почиње, тамо се наставља и никад се не завршава.

Да ли сте схватили да никада нећете умрети? Постоји наставак живота који ми не разумемо, постоји такав простор који ми не видимо, постоји таква средина у коју још нисмо ушли. То је окружење Божије, вечност, коју ми не разумемо.

Ако верујете у ово, променићете свој поглед на живот, на себе и своје проблеме. Нешто боље долази. Приближава се нешто другачије, приближава се нешто што Бог жели да вам да, да уживате, ако сте, наравно, уз Њега, ако се правилно уклопите у живот, ако правилно гледате ствари и схватите смисао живота.

Сви ћемо у једном тренутку умрети, и богати и сиромашни, лепи и они који то нису, жене и мушкарци, јер смо у суштини сви исти.

По питању смрти постоји велика једнакост - сви се враћамо у прах.

 

Арх. Андреј Конанос 

Православие.Ru