Да ли постоји разлика између мирјана и свештеника у исповести, причешћивању, посту, призвању...

Свештеник - ,,Да ли је он хришћанин или је ванземаљац?''

Питање о призвању је веома актуелно, веома битно. И оно данас лежи у зони одговорности свештенства у већем степену, него у зони одговорности мирјана. Наиме, свештенство мора да гласно каже мирјанима да они имају призвање, исто одговорно призвање као и свештенство у устројству ,,духовног дома Божијег'' , то јест, Цркви Христовој. Ради тога је неопходно свима напоменути како се ово призвање остварује.

Хајде да размислимо. Да ли је код свештеника и мирјана различит духовни живот или исти? Размислимо над овим питањем. Исти? Или различит?

Даље. Да ли свештеници и лаици имају различите молитвене праксе? Да ли свештеници и лаици имају различите праксе покајања? На самом делу оне су различите. Не знам зашто се тако догодило, али су оне различите. Не би требало бити тако – не може бити код свештеника другачији духовни живот. Да ли је он хришћанин или је ванземаљац?

Данас при општем јединственом призвању хришћана развила се различита духовна пракса између свештеника и мирјана, што није био случај у раним хришћанским заједницама.

Никада није било тако.

Данашња црквена пракса мирјана умногоме подсећа на ходање у круг: Наиме то је и постао центар живота хришћана. Од Пасхе до Пасхе, од поста до поста, од причешћа до причешћа. Када мирјанин говори о молитви он обично употребљава реч... Како? Шта ми радимо са правилом? Исчитавамо. Када говоримо да смо ми на служби, шта ми заправо говоримо о служби? Престојимо.

Веома често и сам свештеник предлаже мирјанину да устроји духовни живот по овој шеми – шта и како треба читати, колико, у које време треба постити или не постити, колико канона треба прочитати пред причешће, на који начин се треба исповедати пред причешће и тако даље и томе слично. Често свештеник врло строго регулише шему својим благословима, при том он пројављује себе као надзорним органом над тим како се то одвија. Зато што од њега зависи да ли ће се човек причестити или не. Он одлучује. Он допушта или не допушта човеку причешће у данашњој пракси. Свештеник.

И мирјанин доживљава свој црквени живот као научену формулу, као шаблон, у који је неопходно да се уклопи, да се стисне, где код њега нема никакве слободе да било шта промени, да било шта реши сам. А тамо где нема слободе о каквом призвању можемо говорити? Наиме свештенство је данас формулисало некакву црквену традицију за мирјане коју сами не следе.

Сада ћу открити страшне тајне свештеничког живота. Свештеник се причешћује на свакој литургији. И сваки свештеник добро зна да служење литургије није могуће без причешћа. Ако се свештеник дрзне и не причести се на литургији биће му забрањено служење или може бити лишен свештеничког чина – тако гласе апостолска правила. Али притом врло често свештеници се противе да се мирјани причешћују на свакој литургији, настојећи на томе, да ако се они буду редовно причешћивали они ће изгубити страх Божији и благочашће. Из овога се закључује да у свештеника мора бити некакав особити страх Божији, некакво особито благочашће, различито од мирјана.

Свештеници немају додатне постове пред причешће. Притом у многим благочестивим књигама за мирјане се говори о неопходности за посебним постовима – од три до пет дана пред причешће, о чему свештеник обично испитује на исповести – ко је јео месо дан раније у суботу не може му се допустити причест. То јест, јасно је да месо на свештенике и мирјане делује различито. Мирјани (треба да) ревнују више.

У Руској Цркви развила се пракса неопходне исповести за мирјана пре сваког причешћа. За свештенике такве неопходности нема. Свештеници се исповедају по мери потребе, за њих тајинства Причешћа и Исповести нису повезана једна са другим у условљености, што и одговара пракси Васељенског Православља. Значи ли то да су мирјани много грешнији од свештенства, и зато су дужни чешће се исповедати?

Ја, наравно, помало провокативно постављам ова питања са циљем разумевања, да ли су различита призвања код свештеника и мирјана у Цркви и да ли постоји духовна разлика између хришћанина - свештеника и хришћанина - мирјана?

Данашња пракса духовног живота – другачија. Ово је врло чудно. Ја бих рекао – катастрофално чудно. Зато што су и свештеници такође људи.

протојереј А. Умински

facebook