Ако су неке од заповести „најмање“, онда не треба да трошимо време на њих?

Шта значе Христове речи о „најмањим заповестима“? Да ли то значи да неке заповести можемо да занемаримо, можемо да их испунимо ако баш имамо жељу или немамо шта посебно да радимо? У ком смислу Господ Исус говори о заповестима овде? Прочитајте светоотачко објашњење у оквиру наших библијских беседа.

Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме. (Мт. 5:19)

„Мени лично је објашњење овог стиха било са једне стране велико изненађење, а са друге стране доста помогло да превазиђем заблуду у којој сам раније био. Ради се о заблуди да постоје неке заповести које и не морам да се трудим да испуним.

Свети Јован Златоуст пише следеће: „Када чујеш речи „најмањи у Царству небеском“, разуми не нешто друго до геену, (то јест, пакао) и мучење. Царством Христос назива не само наслађивање будућим добрима него и време васкрсења и други Страшни долазак. Јер каквог би смисла имало да онај који брату своме каже: будало, и преступи једну заповест, буде бачен у пакао, а да онај који сав закон наруши и друге на то наведе буде у Царству небеском? Није дакле то Христос рекао, већ да ће нарушилац Закона у оно време бити најмањи, то јест, одбачен, последњи; а последњи ће тада несумњиво бити бачен у пакао“. Блажени Теофилакт наставља ову мисао и говори: „Господ прво каже „изврши“, а затим „научи“; јер како могу да водим друге путем којим сам нисам прошао? Осим тога, ако извршавам заповести, а не учим друге, немам такву награду, него ћу још и бити кажњен ако због зависти или немара не учим друге“.

Преподобни Симеон Нови Богослов са своје стране одлично објашњава зашто Христос Своје заповести назива најмањим: „Господ је заповести назвао најмањим, не зато што су оне заиста и биле најмање, већ зато што их ми сматрамо таквим. Празнословити, на пример, или пожелети нешто што наш брат има или страсно погледати или презрети и осудити некога – све ово и слично томе ми сматрамо за ништа, за најмању ситницу, зато не бринемо о томе и равнодушни смо према томе, не пазимо и ни најмање знање немамо о томе, јер смо заборавили како строго Господ суди о томе.“ Дакле, у овим речима Христос показује какав је врло често наш поглед на Његове заповести.

Преподобни Исидор Пелусиот Христове речи „ко изврши и научи“ објашњава тако да ако човек има само једно од тога, онда храмље у духовном смислу. Да свако од нас треба да тежи и да дела и да учи. Наравно, свако према својим моћима и у оном кругу људи који му је Господ дао…“

tvrdjavaistine.wordpress.com