Емоције: адекватна и неадекватна осећања
Осећања су комплексне реакције човека које настају у одређеној ситуацији. У зависности од ситуације у којој се човек налази, као и важности те ситуације за човека зависиће и његова емоционална реакција. Када говоримо о адекватним осећањима ми заправо говоримо о емоционалним рекцијама које су одговарајуће за неку ситуацију. Идеална личност увек има оптималне и флексибилне емоционалне реакције које су увек у складу са реалношћу и значајем дате ситуације.
Људи су субјективни када се ради о емоцијама и зато су друштвени договор и стручно мишљење објективно мерило адекватности осећања. Појам адекватности и неадекватности осећања често се меша са појмом пријатности и непријатности коју осећамо упоредо са неким осећањем. Па су тако пријатна (или позитивна) осећања адекватна, а непријатна (или негативна) неадекватна, што је нетачно.
То је хедонистичка логика коју покреће систем пријатности а која је својствена нпр. бебама или малој деци јер они нису у стању да схвате како непријатне ствари могу бити врло корисне, док пријатне могу бити врло некорисне. Нпр. учење је непријатно јер значи да треба седети са пажњом и уложити труд и време за савладавање неког градива али је врло корисно јер ћемо од њега имати вишеструку добит. Док би лежање на каучу и гледање филма у том истом моменту било много пријатније, али много мање корисно.
Непријатна су осећања везана за преживљавање, а пријатна за квалитет живота. Како је квалитет живота ипак од мањег значаја него само преживљавање онда је врло корисно прихватити важност непријатних осећања. Страх је по квалитету непријатан али нас може ангажовати да се у опасности заштитимо и преживимо. Сунчање на плажи је свакако пријатно и позитивно утиче на квалитет нашег живота. Добит од страха је егзистенцијално важна, док се без уживања може живети.
Такође, друштвено прихватљива осећања нису исто што и адекватна, као што ни друштвено неприхватљива нису исто што и неадекватна. Да ли су нека осећања друштвено пожељнија од других нема везе са критеријумом адекватности. То што је на послу прихватљивије исказивати задовољство од незадовољства, не значи да ће задовољство заиста увек бити одговарајуће условима рада.
Адекватна су осећања заправо она која су функционална, док су неадекватна она осећања која су неуфнкционална. Функција осећања јесте адаптација на одређену новонасталу ситуацију. То је начин на који човек жели да втати хармонију у свој одонос са околином, а која је због нечега нарушена. У оној мери у којој нас неко осећање стимулише да се прилагодимо ситуацији у којој смо, или да околину прилагодимо себи у тој је мери то осећање адекватно, у супротном, када осећања немају ту функцију, тј. када су нефункционална називамо их неадекватним.
Неадекватност осећања се огледа у неколико сегмената. У настајању, доживљавању и изражавању осећања. То значи да је осећање адекватно уколико је настало у реалној ситуацији и због реалног стимулуса (бићемо љубоморни на партнера уколико заиста знамо да нешто ,,мути“ са другом особом, а не зато што нам интуиција тако говори), ако је одговарајућег интензитета и трајања (за огуљеном омиљено ципелом нећемо туговати 40 дана успут се онесвешћујући од бола) и када је испољено на социјално прихватљив начин (нећу физички насрнути на комшију јер данима заглављује лифт на свом спрату).
аутор: Филип Стојковић
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
