Шта год да је около, шта год да се деси, не смемо очајавати

Морамо се присилити да потпуно верујемо Богу. Али шта је то поверење? Одрицање од сопствене воље.

Ми сами себи осликавамо одређену будућност. Предвиђамо развој односа са људима. Планирамо послове. Све ово није лоше, али само ако се сутрашњи планови не преклапају са данашњим. Колико је људи уроњено у мисли о будућности, а занемарују бригу о најмилијима и сопствене обавезе.

Биће дана, биће хране — ово је једноставан закон поверења у Бога. Не брини превише за сутрашњи дан. Све има своје време, све је у сили Божијој. Морамо барем покушати да данашњи дан  мирно и потпуно живимо.

У Јеванђељу по Матеју дата је молитва „Оче наш“ где се налазе речи: „Хлеб наш насушни дај нам данас“ (Мт 6, 11). Овај стих је преведен као „Хлеб наш насушни дај нам на данашњи дан“. Односно, од Господа морамо тражити нешто животно – телесну и духовну храну – само за данас, остављајући Богу да брине о будућности.

Будућност није унапред одређена. У многоме зависи од наших данашњих поступака, мисли, намера, покрета срца, молитве и вере. Свако воће има своје време. Морате бити стрпљиви и не престићи. Најбоља брига за сутра је брига о вашој души данас.

митр.Антоније (Паканич)

pravlife.org