Људска страдања

Уопште, када читате о (нељудским , тј.екстремним ) страдањима здравог човека (не болесног од рака), не због изгубљеног детета, не оног који се вратио са ратишта, укратко, обичног човека у обичном животу, или сами себе уловите како пишете да умирете и гинете, можете бити уверени да је то од фокуса на сопственом егоцентризму. Да, вама је субјективно веома лоше, но то је фокус на себи. Пребаците мало фокус на проблеме других људи, на њихове беде и нужде и одмах ће вам бити лакше. То је заправо та ситуација када помаже волонтерство и прости физички труд на благостање друштва. Степен страдања одмах опада. 

*

Људској природи је најтеже да схвати смисао и разуме нужност страдања у овом свету. Као једна од највећих препрека за разумевање страдања јавља се сећање душе на рајски дом из којег је, грехом прародитеља, истерана. Једини лек и могућност освешћења човека по питању страдања јесте страдање Христа Богочовека, Онога који је кроз страдање прошао немајући ни личног ни родитељског греха у себи. Његово страдање је не само осмишљавање страдања свакога од нас, већ и откуп свих наших грехова који нас, као људска бића, воде у страдалну бол.

pouke.org