Код Бога нема «зашто»: када те Бог воли, када Бог прашта, када Бог милује, тада не постоје логична објашњења. Ми Му не приносимо никакву понуду да би нам опростио – Бог нам прашта без икаквих предходних услова. Он нам прашта јер је Он љубав, Бог је љубав. Ми дајемо да нам се даје, чинимо добро када нам чине добро – то је закон природе, ово је природно својство човека: ти дајеш мени – ја дајем теби. А Бог говори:
– Не! Ја сам се распео за вас и пре него што сте ви мене заволели, пре него што сте пали на колена и рекли: «Сагрешио сам!», пре него што заплачете, пре него што се покајете, пре него што постите, вршите бдења, предузмете духовну борбу – пре свега овога Ја сам вам опростио. Ја вас волим, распињем се за вас, проливам Своју драгоцену Крв за цело човечанство, за све грехе чак и пре него што их почините, ма какви они били!
Први корак чини Он: Он је први заволео нас - иако смо ми били грешници, Христос је умро за нас, иако смо били и остајемо да будемо грешници, Господ чини први благородни корак љубави, први атак ове љубави и «сатерава нас у ћошак» у Својој милости. Он нас опседа својом милошћу и каже:
– Ја чиним овај корак, опраштам ти!
Ово осећамо ми хришћани, осећаш и ти, зар не? Ти осећаш ово у Тајнама Цркве, када идеш и причешћујеш се, а свештеник више пута понавља ове речи. (Ми духовници много пута понављамо ово: «Тело и Крв Христа» - говоримо то непрестано, сваком вернику. Понекад изговарамо цео израз: «Тело и Крв Христа на отпуштење грехова и на живот вечни»2.) Ти се причешћујеш Телом и Крвљу Христовом ради опроштења грехова, и опраштају ти се греси које си починио. Ти се причешћујеш и већ ти је опроштено, живот вечни улази у тебе. А ти кажеш:
– Шта сам ја тако учинио Господе, да ми Ти опрашташ? Да ли због овог поста који сам ја држао пар дана раније или због кратке борбе коју сам водио?
Не, љубљени мој. Прво Свето Причешће и прва Жртва, први пут, када је била извршена ова велика Жртва на Голготи, она није била извршена после постова и дела са наше стране, већ по Христовој љубави. И после тога, из благодарења, из богољубља, из љубави, хтели смо да учинимо нешто за Бога, и ми постимо, подвизавамо се, молимо се, уздржавамо се.
Прво је, међутим, Христос заволео нас, а ми из благодарности тако чинимо нешто, и Христос говори:
– Ја ћу ти даровати опроштење – и ти ћеш се причестити, а ја опраштам твоје грехе! Јеси ли украо? Опраштам ти! Убијао си? Да ли си се покајао, исповедио? Смирио се? Опраштам ти. Ја сам ти већ опростио на Голготи пре него што си урадио било шта од овога. Опростио сам ти, али ти сада из захвалности долазиш и говориш Ми: «Господе, захваљујем Ти за ову милост коју си ми указао, и желим да Ти откријем своје грехе!»
Архимандрит Андреj (Конанос)
pravoslavie.ru