Искушење

Јул 21, 2022 - 19:45

Јуни 24, 2023 - 09:57

0 159

Неколико дана уочи празника Преображења Господњег, по благослову свештеника , парохијани се сабраше како би окречили храм и уредили црквену порту. Тих дана су биле несносне врућине а обзиром да храм нема ниједан прозор но само светларнике, унутра је било доста спарно и загушљиво па су браћа и сестре често правили паузу у порти на клупи у хладу дрвећа.

-Помоз' Бог вредни људи! Иде ли? (Упита Милан, комшија који је свратио да види како напредују радови)

-Бог ти помогао чика Милане! Ма иде. Ал' ова четка оставља неки сиви траг. Не знам ни ја шта је ово... (Помало љутито рече Раде)

-Искушење! Нема, то ти је...Кад радиш нешто богоугодно одма' крену искушења. (Закључује Светлана, па додаје) Ево, чујете ли, сад и грми! Еее, шта ти је овај пали свет. Не да ти да неко добро дело извршиш.

-Искушење!...Искушење! (Проломи се кроз малени храм, као хорић неколико гласова)

-А што си ти тако забринута Данице? Није ваљда да размишљаш о Рајку? Па нема ни 20 минута да је отишао. Ето га, сад ће он... Ту је фарбара, само да докупи ту једну темперу. (Утешно ће Мирко)

-Знам, али је скоро положио возачки па се плашим. Шта ћу, дете ми је. Сећам се кад сам...

И у то се зачу бука, треска, јаук. Паде Марица са мердевина, просу онај креч из канте. Скочише сви да јој помогну, те је изнесоше напоље на клупу.

-Марице, Марице! (Дозивали су сви у глас)

Након неколико тренутака она отвори очи и зачуђено погледа у окупљене који је окружише са свих страна.

-Шта се десило? Зашто лежим овде?! Јесам ли се онесвестила? (Упита збуњено и уплашено)

-Јеси. Али добро је. Сад си ту. Ццц! Какво искушење! Да, да, искушење, искушење!

(Потврдише остали да нема шта друго бити до искушење. Лакнуло им кад су једногласно донели закључак шта је у питању.)

-Хајд Надо на чесму, сипај јој воде, дај да се мало освежи! (Рече Светлана док је придржавала Марицу, а ова јој спусти главу у крило.)

Нада прилази чесми кад наједанпут стаде запомагати:

-Ајме људи! Погледајте...Неће, не ради! Ооо, црног ли искушења! Па то нема него ето...

Сетише се да у олтару увек има једна флаша воде, те послаше Мирка да је донесе.

У међувремену каже Сузана Марици:

-Извини, али мислим да ти је сада јасно. Колико пута сам те упозоравала да то не радиш. А ти навалила; "Тако је лепше, па тако је укусније, волим да украшавам..." Ето ти сад! Види шта ти се десило. Могла си умрети, и то у цркви. Знаш ли ти какав је то знак?! Ух, ево сва сам се најежила...

-Ма о чему ти то жено!? (Намршти се Раде)

-Зна она! Хм...И сад је за Петровдан опет млела жито. А ја кажем, немој Марице, немој ко сестру те љубим! То је грех. Сваки пут кад самељеш жито за славу мељеш душе својих предака! Једно зрно-једна душа. Па ето, види сад како ти се враћа. Кад мртвима не даш мира.

Наста тајац. Препали се сви. Ником не би јасно о чему она то, а нису баш ни сигурни да ли стварно мељући жито мељу и душе својих предака.

Но ево, стиже и Мирко носи воду, Марица се освежи, кад утом долази и Рајко из фарбаре. Носи ону темперу и бронда нешто из даљине...

-Рајкане, шта би? Што се смрче тако? (Запиткиваше га у глас)

-Еее, шта сам сад доживео. Ево ту на раскрсници код задруге, таман да скренем ухвати ме црвено слово...Ма које слово, црвено светло! (Исправи се на брзину) А ја хоћу-нећу, ма реко' идем. Кад ето ти полиције. Зауставили ме и наплатише ми казну. (Растужи се).

-Ааа, видиш ти искушења, мој рођени! Е, то је право искушење! Ма какви...Људи моји треба све ово преживети. Шта ће све на нас... (Сви климнуше главом у знак солидарности и да додатно потврде озбиљност ситуације)

Утом стиже и свештеник. Очи му црвене пуне суза. Непрестано кија, а сузе само овлаш брише марамицом.

-Помаже Бог оче, зар и Вас неко искушење да сколи? (Саосећајно ће Мирко) Видиш ти то, ни Божијег човека не оставља на миру. Па да...Нема, искушење кад крене, оно не бира...

-Бог ти добро дао, добри мој Мирко. Какво искушење?! (Изненађено ће свештеник)

-Данас смо имали толико искушења, ево баш разговарамо о томе. Све искушење до искушења. Шта год човек да уради, ето ти искушење! Једно па друго па у недоглед. Хајд вамо-искушење, ми тамо-оно опет искушење. (Милан се размаха рукама и својски се потруди да оцу сликовито дочара ток данашњег дана)

-Чекај-чекај...Хајд полако, испричајте ми шта се десило... (Кад му испричаше, отац их поучи)

-Драги моји. Немојте све тако наивно посматрати. Ево хај'мо редом:

* Четка која оставља музгав траг није никакво искушење, него показатељ да је дотрајала и да треба купити другу. Она није вечна. То је потрошни материјал. Знате и сами колико смо је пута до сад користили. Годинама.

* То што се Марица онесвестила није безазлено али није никакво искушење, него сасвим очекивана реакција јер наш малени храм нема ниједан једини прозор. Вас десет-петнаест унутра радите, причате, човек се зноји. Логично да ће остати без свести у недостатку свежег ваздуха.

* Чесма која не ради, није искушење већ је разлог то што је мајстор Здравко јуче мењао цев од храма до одвода, а када сам видео колико је вруће рекао сам му да иде кући. Било ми га жао. Удариће га сунчаница. Човек то бесплатно ради за цркву и наставиће чим буде имао слободан термин, нећемо га силити.

* Грмљавина такође није никакво искушење. Ево рекох малочас за мајстора да га послах кући. Данима уназад су несносне врућине. Природа Божјим промислом ради своје (живи) и логично је да нас у наредном периоду очекују кише и грмљавине.

* Ти Рајкић брате извини, али није искушење то што ти је полицајац наплатио казну јер си прошао на црвено светло. Искушење је могло бити да те нису зауставили, но Богу хвала па јесу. То је твоја кривица и одговорност.

* Мељући жито никако не мељете душе својих предака. Еее, баш сте ме насмејали! То мора бити нека од озбиљнијих теорија "Бабологије" к'о што каже отац Пеђа. Слободно мељите жито, и приносите га с љубављу, а мени увек одвојите највеће парче кољива и погаче. (Нашали се отац Љубомир)

* И ево, на крају, моје кијање и црвенило очију. То је алергија на амброзију. Јесте непријатно али је то једна сасвим очекивана реакција организма. Сваке године исто. Већ у јануару знам како ће ми бити у августу. Није то никакво искушење.

Ето тако мили моји, немојте се превише замарати тиме и узалуд користити да не кажем злоупотребљавати тај термин. Искушења су нешто много дубље, избори-ситуације које човек може пребродити и победити једино с Божјом помоћи, али тој помоћи нажалост не прибегавамо често-па зато падамо. Ово пак свакако нису биле такве борбе. Захвалите Господу на свему и за то што сте данас имали само мање незгоде. Нека Бог благослови вас и ваш труд.

-Амин...Хвала оче... Жив ти нама био!

Повикаше сви у глас и уз осмех се вратише у храм да заврше започети посао.

Горан Маринић
Извор: Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/