Акатист преподобном оцу Јустину Поповићу великом исповеднику и учитељу трезвеноумља

Кондак 1.

       Ходите сви христоименити људи да венце од неувењивих цветова похвала исплетемо преподобном Јустину Новом Философу, Врањском и Ћелијском, великом исповеднику Православља и учитељу трезвеноумља, јер шта ћемо принети служитељу Логоса него реч. Зато му ускликнимо овако:

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Икос 1.

       Анђелоподобно твоје живљење ми не умемо достојнохвално опевати, о Свети оче Јустине Свесрпски и Свевасељенски. Но, ти нам од Христа Бога, Премудрости и Речи Очеве, измоли разум и реч благопријатну да бисмо ти тако твоје од твојих принели. Ти који си се надвеличанственом ризом светости оденуо, прими од нас ово свеумилно химнопојање:

Радуј се, богогласна ластавице која Христа, Пролеће радости, јављаш!

Радуј се, незалазна звездо која зрацима богољубља свет просвећујеш!

Радуј се, многоплодна маслино која свима јелеј милости изливаш!

Радуј се, непресушни изворе који Цркву даровима Божјим натапаш!

Радуј се, божанствени винограде који нам вино спасења точиш!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 2.

       Од часних родитеља својих млеком благочешћа задојен, ти си од детињства свога са псаламском љубављу лице Господње тражио, а срце твоје христочежњивошћу рањено беше. Био си као дрво засађено крај потока Цркве које је плод добродетељи свагда Богу доносило, кличући Му: Алилуја!

Икос 2.

       Као што кошута жуди за изворима, тако и младалачка боголетна душа твоја беше жедна једино Бога Живога, а реч Господња теби хлеб анђелски беше, и небеска храна која не пропада. Син Божји је као добри Вртлар плодну земљу душе твоје Духом Светим обделао, одакле је богокрасно цвеће јеванђељских дела изникло. Зато ти певамо:

Радуј се, јер Пресвета Тројица сва Љубав и сва Лепота твоја беше!

Радуј се, јер си у мору светском једино Христа, бесцен-Бисер, желео!

Радуј се, јер заповести Божје светиљка нози твојој и песме твоје беху!

Радуј се, јер ти је на таблицама срца Дух Божји Јеванђеље исписао!

Радуј се, јер ти је душа као чиста голубица у луговима свих врлина почивала!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 3.

       Замонашивши се, ти си као белоснежна ружа чистоте у врту Цркве Српске растао, руком саме Пресвете Богородице заливан, јер Њен љубљени изабраник беше. Кроз тебе је Господ јављао мирис познања Свога, јер ти уистину беше миомир Христов, Коме кличемо: Алилуја!

Икос 3.

       Узевши име Светог Мученика Јустина философа, и ти си мученик савешћу постао и у телу као бестелесан поживео, бедра своја целомудријем и силом Божјом опасујући и дар духовних благодати у себи усавршавајући. Пронашавши у Цркви изгубљени Рај, ти си се као богожедна срна на водама молитвеног тиховања непрестано крепио. Зато ти певамо:

Радуј се, јер си се у смерност као у најцарственији хитон Христов оденуо!

Радуј се, јер ти Мајка Божја, Царица тишине, Наставница у безмолвију беше!

Радуј се, јер си у свештеној исихији мисао своју чудесно охерувимио!

Радуј се, јер те је Бог нетварном светлошћу ологосио и освемудрио!

Радуј се, јер си се у Цркви јеванђељским подвизима потпуно отројичио!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 4.

       Поставши духовник светоархангелске обитељи манастира Ћелије ти си поверене ти монахиње чувао да остану у спасоносном јарму Христовом и у пастви изабраница Његових. Све који су ти долазили ти си одеждом мудрољубља огртао, да би сви клицали Богу: Алилуја!

Икос 4.

       Светог апостола Јована Богослова подражавајући, ти си нови љубљени и напрсни ученик Христов постао. На груди Цркве Његове тајанствено наслоњен, ти си одатле дубине христомудрости црпео. На Духом позлаћеним крилима смиреноумља узлетео си ка висини богопознања. Теби Господ Оно Крајње Жељено и Починак сваког созерцања беше. Зато ти певамо:

Радуј се, кротки послушниче чији је разум стан Божанске Тројице постао!

Радуј се, пасхални богослове који си ум и језик Христов наследио!

Радуј се, велики тајниче Господње благодати који речи живота имаш!

Радуј се, песмопојче славе Божје који си се црквеним химнама освештао!

Радуј се, милозвучне гусле духовне које срца верних веселе!  

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 5.

       Дамаскиновску љубав према Пресветој Богородици имајући, ти си свагда молитвено бдио над тајном Њене личности, и анђелским очима недогледној. Њу си на псалтиру своје душе у песмама величао, јер из Ње сви убрасмо Грозд Живота и пожњесмо Клас бесмртности, кличући Богу: Алилуја!

Икос 5.

       О, равноапостолни и христодушни оче Јустине, попевши се на најузвишенију гору смирења, ти си као боговидац Мојсије заповести од Бога примио и својим речима род српски као нови Израиљ просвећивао. Језик твој је као трска брзописца, Духом Господњим наоштрена, на живим књигама људских душа закон Божји писао. Зато ти певамо:

Радуј се, јер се благодат Духа Утешитеља у твоја уста излила!

Радуј се, јер си у себи беседећег самог Христа Бога Логоса имао!

Радуј се, јер си народу светосавском глас вапијућег у пустињи био!

Радуј се, јер је благовест твоја као муња по свим српским земљама изишла!

Радуј се, јер си се богодивни сведок Васкрсења Господњег показао!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 6.

       Због проповеди Јеванђеља ти си многа страдања од богоборних сународника поднео, али Бог беше твоја Стена заштите и Тврђава спасења твога. Од свих злонаума људских Господ те заклањаше под сенку крила Својих, због чега си благосиљао име славе Његове, кличући Му: Алилуја!

Икос 6.

       Знао си да је довољно да један човек буде запаљен огњем божанске ревности, па да многе народе преобрази. Зато си и ти као велики светилник тросунчаног Бога и апостолима равноревнитељ, зрацима црквених догмата и јеванђељском мудрошћу не само Србију, већ и целу васељену обасјавао, и на светозарне стазе покајања све упућивао. Зато ти певамо:

Радуј се, свирало Цркве којом је Христос, Пастир добри, к Себи призивао!  

Радуј се, златоковна трубо Духа која си успавану савест људи будила!

Радуј се, богосветло сунце које је таму греха и страсти одагнавало!

Радуј се, светловидни облаче који си кишу умиљења свима давао!

Радуј се, нови Јосифе који си пшеницом вере срца верних крепио и сладио!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 7.

       Златоумно тумачећи Свето Писмо, ти си као боготочна река која из небеског Едема исходи, водама богопреданих речи твојих свеизобилно напајао душе људске грехом сасушене, чинећи их да буду плодоносне врлинама, да би клицале Богу: Алилуја!

Икос 7.

       Свети оче Јустине, ти си се народу твоме као нови Јаков јавио, јер су му твоје књиге биле небоземна лествица усхођења ка Господу, којом си га кроз дела у боговиђење узводио. Златотканом порфиром твојих богосијајућих речи ти си Цркву као невесту Цара векова, Христа, достојно благоукрасио. Зато ти певамо:

Радуј се, јер твоје златописане књиге као чудотворне словесне кивоте имамо!

Радуј се, јер су нам медозлатне речи твоје слађе од саћа у устима нашим!

Радуј се, јер си нама немоћнима њих као скиптар силе чедољубиво предао!

Радуј се, јер си њих као непотрошиво богаство у срцима нашим уризничио!

Радуј се, јер нас оне као бисери Христом, Сјајем Очеве славе, обасјавају!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 8.

       Пастирском фрулом богословља твога ти си људе као словесне овце на испаши правих догмата чувао, и штапом речи својих ломио зубе вуковима јеретика који на стадо Господње насртаху. Због тебе, оче отаца и пастиру пастира, ми кличемо Првопастиру добром, Христу: Алилуја!

Икос 8.

       Богоречитог Светог Јована Златоустог особито си волео. Њега си сматрао за невестоводитеља душе своје, коју је он као девојку чедну својим поукама приводио Христу, небеском Женику њеном. Од Златоуста, премудријег од мудрих, ти си се као из свезлатне чаше небеским пићем слаткоточног учења појио, њиме срце медио и помисли позлаћивао. Зато ти певамо:

Радуј се, јер си небомисаоног Златоуста као уста Духа поштовао!

Радуј се, јер си њега за тајноводитеља свога спасења имао!

Радуј се, јер ти је он истински образац јеванђељског живота био!

Радуј се, јер те је он из путира највише философије причешћивао!

Радуј се, јер ти се он у виђењу јавио и из свог Молитвеника читао!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 9.

       Пуноћа свих твојих молитвених жеља била је да сви једно буду, и да сви народи буду као Духом покретане струне у сазвучју харфе Цркве Православне, Цркве Апостола, Светих Отаца и Васељенских Сабора, како би сви једним срцем и једним устима клицали Богу: Алилуја!

Икос 9.

       О, равноанђелни оче Јустине, заиста тебе ништа друго није учинило тако светим као сила љубави. Имајући нежну љубав према Богочовеку Христу, она теби беше нешто веће од свих ствари. Теби она беше и живот и свет и садашњост и будућност и Царство небеско и неисказана добра, док остати без ње теби беше једина казна, и геена, и небројена зла. Зато ти певамо:

Радуј се, јер си љубав према Богу и ближњима као пуноћу закона стекао!

Радуј се, јер си њу из чистога срца и добре савести као циљ заповести имао!

Радуј се, јер она теби беше свеза савршенства и мајка свих добара!

Радуј се, јер си зато са свељубљеним твојим Христом распињан био!

Радуј се, јер си са Њим заједно умирао да би са Њим и васкрсао!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 10.

       На Благовести си рођен, цео живот твој благовест беше, и на Благовести си се и упокојио, када те је Господ у рухо бесмртности обукао и у рајски Двор Свој као на царску свадбену вечеру увео,  где је непрестано празновање оних који гледају неисказану красоту лица Божјег, кличући Му: Алилуја!

Икос 10.

       Триблажени оче Јустине, ти Анђео земни беше и сада сажитељ Анђела постаде, са којима у трисветим слаткопојањима Богу учествујеш. Тебе Христос као Велики Архијереј унутар вишње Скиније у Светињу над Светињама уведе, где сада пребиваш у свечаном Сабору са свима Светима, у Цркви првородних, на небесима записаних. Зато ти певамо:

Радуј се, велики светитељу у горњем Јерусалиму са Творцем сједињени!

Радуј се, сабеседниче анђела у наднебеском Сиону славом овенчани!

Радуј се, тврђаво Православља на Камену крајеугаоном, Христу, сазидана!

Радуј се, неразрушиви стубе Светосавља силом Духа укрепљени!

Радуј се, словесно небо Цркве звездама чудеса богоукрашено!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 11.

       Као што су се још за живота твога на земљи и хаљина твојих демони плашили, а болести и од сенке твоје бежале, тако ми и данас чудотворне мошти твоје имамо као нову бању Витезду, која не једном годишње, већ увек исцељује душевне и телесне немоћи свима који кличу Богу: Алилуја!

Икос 11.

       Господ Који у наднеприступној светлости живи, тебе је са Собом као са ипостасном Светлошћу сјединио. Као светлоносац моли Светлодавца, Христа Бога, да и нас као некад ученике Своје на Тавору преобасја Својим нествореним зрацима да бисмо се обожујућег дара усиновљења од Оца нашег Који је на небесима удостојили и ми, који ти певамо:

Радуј се, јер си блистањем вишње красоте прослављен и преиспуњен!

Радуј се, јер си Сином Божјим као верним Одразом прволике Лепоте озарен!

Радуј се, јер светлоизливање љубави Свете Тројице вековечно окушаш!

Радуј се, јер сада у небеској Литургији великим јерарсима саслужујеш!

адуј се, јер се сада Христом, Хлебом живота, још присније причешћујеш!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 12.

       Као богомирисни крин тебе је Христос у светлозарни и вечноцветајући венац светитеља Цркве Своје сплео. Зато ти нас, чеда твоја, као словесне пчеле и божанствени рој око себе окупљаш и нектаром благодати Свесветога Духа нас храниш, да бисмо сви клицали најслађем Исусу: Алилуја!

Икос 12.

       Свети богопрослављени оче Јустине, торжествено ликује Црква Светосавска празнујући твој спомен који нам као духовно пролеће засија, цвећем благодати миомиришући и од зиме зала нас ослобађајући. Знамо да ти ми истински част одајемо само онда када се на тебе угледамо. Иако је теби похвала не од људи, већ од Господа, ми ти ипак по дугу певамо:  

Радуј се, богоздани храме свагдасијајуће Светлости!

Радуј се, свечисто и нескверно огледало Надбожанствене Тројице!

Радуј се, изабрани и пречасни сасуде Духа Истине!

Радуј се, свештенолепна лучо Сунца правде, Христа!

Радуј се, златоточна и светлоречива уста Цркве!

Радуј се, Свети богоносни оче Јустине, златоструна лиро Духа премудрости!

Кондак 13.

       О, свехвални оче Јустине, прими од нас руковет овог славословља као цвеће нашим сузама благодарности орошено. Као што смо сада близу твога кивота, тако нас удостој да и у невечерњем Дану Царства небескога будемо близу тебе, где ћемо славити Бога за све, и клицати Му: Алилуја!

(Овај кондак се чита три пута, па онда икос 1. па кондак 1.)

Молитва Светом Јустину (Поповићу)

       О, Свети оче Јустине, ти си се показао као духовно злато у ватри многих страдања од свега земног очишћено. Из војујуће Цркве на земљи си отишао, а у торжествујућу Цркву на небесима ушао, прву обогативши славом, а другу бројем. Бог поста Удео твој у Земљи Живих, где си сада у наручју Оца светлости озарен. Иако су чудотворне мошти твоје далеко од многих, ми знамо да су душе свих који те љубе живи кивоти у којима ти истински боравиш. Тебе као Божјег угодника молимо: загреј срца наша топлотом љубави према Господу. Буди нам заштитник од свих непријатеља видљивих и невидљивих, да под покровом светих молитава твојих од свих зала закриљени будемо, све до последњега дана и часа кончине наше, да се угледањем на тебе утврђујемо у вери и врлини, јер знамо да Господ никакву другу благодарност од нас не очекује осим спасења душа наших, а то значи да добродетељно живимо, те да тако прославимо Свето и поклоњења достојно име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, јединог истинског Утешитеља људи, сада и увек и кроза све векове векова. Амин.