О. ОЛИВЕР СУБОТИЋ: ГОСПОДУ БИ СЕ ИСТО ДЕСИЛО КАДА БИ ДАНАС ДОШАО МЕЂУ НАС

На Светој литургији у Цркви Св. Николе у которском Старом граду, данас на празник Светих мученика Кирика и Јулите, читано је Јеванђеље које говори о Спаситељевом бављењу у предјелу Гергесинском и о излечењу бјесновитих (Недеље По Светој Тројици, НЕДЕЉА ПЕТА ).

Бесједио је протојереј Оливер Суботић који је казао како је застрашујућа  чињеница да су послије великог чуда Христовог људи из поменутог  краја затражили да Он оде одатле, као и да би се исто десило Господу када би данас дошао међу нас и учинио нешто слично.

„Кажемо застрашујуће, зато што су сви знали за та два човјека. Пролазили су тим путем и нису могли да прођу тим крајем због тога колико су они били опасни, колико су нападали људе и били опасност за све који би тим крајем хтјели да прођу. И умјесто да кажу „хајде овог Чудотворца, хајде Христа да доведемо у наш град у наше мјесто да благослови наше куће, исцијели болеснике, да помогне свима онима који имају проблеме“, јер немогуће је да они нису имали проблема, мука и тјескоба, и умјесто тако да поступе, јер сигурно би свако нормалан тако урадио, они Га моле да оде из њиховог краја.

Зашто? Па зато што је уништио нечасни добитак који су узимали. Немојмо заборавити, свиње су биле нечисте животиње према Старом завјету. Тамо није било дозвољено да се чувају, али ти свињари ко зна ко су били и како је то урађено и тај добитак који су изгубили, јер су ти демони отишли у свиње а оне се опет стрмоглавиле ка том језеру, све се потопиле. Господ је то заправо допустио да бисмо ми вид‌јели шта би непријатељ наших спасења учинио са нама да му Он не забрањује. Све би нас побио. Дакле, Господ то допушта ради нас, ради нашега спасења, да се види један такав призор, да бисмо се устрашили, да би припали Господу, затражили Га и свагда будемо чувани Његовом благодаћу. И управо због тога они Га моле да оде из њиховог краја“, каже о. Оливер.

Исто би се, наставља даље, Господу десило када би данас дошао међу нас и учинио нешто слично.

„Ако ми не вјерујете даћу вам примјер. Замислите када би Господ данас дошао и исцијелио све те људе који пате од страсти, пијанства, коцке, кладионичарства, пушења… Свега онога од чега живи тај капитал који стиче нечасни добитак. Замислите како би се припадници тог капитала обратили Христу. Кад би се од‌једном те кладионице, те коцкарнице испразниле, када не би било више око нас људи који робују било којој страсти коју корпоративни капитал спонзорише. Шта би му рекли? Ти си добар, али иди одавде. Уништаваш извор нашег прихода. То би се исто десило и данас. Притом, ови свињари од прије 2.000 година, они су били далеко часнији људи и Христа нису вријеђали. Они су Га замолили да оде из тог краја. А шта се данас дешава? Па погледајте отварање Олимпијаде у Паризу. Исмијавање хришћанских светиња. Отворено исмијавање хришћанских светиња од стране корпоративног капитала до те мјере да није поштеђено чак ни једно од можда најљепших умјетничких д‌јела  - „Тајна вечера“ Леонарда да Винчија. До те мјере је то прешло сваку границу да је чак и Илон Маск реаговао. Човјек који није хришћанин, који је можда у најбољем случају агностик, који поштује хришћанство зато што хришћанство има најузвишенији етички систем. Каже да је то нешто недопустиво колико је то увредљиво за хришћане, али томе смо и сами криви, а рећи ћу вам и зашто. Зато што не држимо до своје вјере и до свог хришћанског призвања, до своје части. Ако бисмо држали глобално гледано, начелно сви, и ми православни и римокатолици и протестанти, ми бисмо рекли „нећемо куповати производе тих компанија које су спонзорисале тај догађај, уколико се не извине и уколико не осуде тај перформанс“; „нећемо гледати телевизије које су пренијеле тај перформанс уколико га не осуде“; „нећемо куповати новине које су преносиле тај перфоманс, уколико га не осуде“.

Дакле, немамо чврстину, немамо карактер и то је проблем. Велики проблем нашег времена и хришћана савремених.

Стога браћо и сестре да будемо људи чврсте вјере, чврстог карактера, да своју вјеру поштујемо, да своје хришћанско призвање цијенимо, да Господа Бога славимо и да никада не дамо да се хули име Божије, амин Боже дај“, казао је о. Оливер.

Насловна фотографија - архив СПЦО Котор