Свето острво Патмос - место где се Господ Исус Христос јавио
Свето острво Патмос, једино место у Европи где се Господ Исус Христос јавио. Приказао се свом највољенијем ученику, апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову и рекао му „ЈА сам Алфа и Омега“ Почетак и Свршетак. Господ Исус је додирнуо Св.Јована и наредио му да напише Откривење, последњу књигу Новог Завета. Свето острво Патмос налази се у Егејском мору и на његовом тлу смештено је 365 цркава и манастира.
У раним јутарњим сатима стижемо на Патмос, док наш брод пристаје у малену луку овог светог острва пажњу нам привлачи велики манастирски комплекс на самом врху острва. Водичи нам рекоше да је то манастир посвећен највољенијем Христовом апостолу, Светом Јовану Богослову.
После искрцавања са брода, журно одлазимо у пећину Откривења на Свету Литургију. За ову пећину користи се још и назив пећина Апокалипсе. На самом улазу у пећинску цркву, налази се мозаик на коме је насликан Св.Јован Богослов са својим учеником Прохором.
Унутрашњост пећине је камена, зидови су слабо осликани. Са десне стане старог иконостаса налази се место на коме је Св.Јован Богослов написао Апокалипсас или Откривење. На самој стени налази се удубљење где је овај Апостол Христов у тренуцима одмора наслањао главу. Сама стена располовљена је на три дела .
Свети Јован Богослов био је је рибар на Галилејском језеру. Заједно са својим братом Јаковом, оставио је мреже и пошао за Христом.
Св.Јован Богослов постао је Христов Апостол, написао једно од четири Јеванђеља и остао највернији Христов пратилац и сведок најважнијих догађаја из Исусовог живота. Није га напустио ни на Голготи, где је заједно са Пресветом Богородицом остао једини од ученика и присуствовао Распећу.
Господ Исус га је изузетно волео и у Јеванђељу наилази се на тај податак, назива се „учеником кога Исус љубљаше“ (Јн.20, 2). Друго име за Светог Јована Богослова је и Апостол Љубави.
Њему је Господ Исус са Крста поручио „ево ти мајке“ (Јн.19, 27) и оставио му завет да целог свог земног живота води бригу о Пресветој Богордици.
На дан Васкрсења Христовог, Светог Јована су мироносице позвале и он је ушао у Гроб Господњи и први поверовао да је Христос Васкрсао.
За свог живота чинио је многа чудеса и после земаљске смрти на гробу му се дешавају велика исцелења. Једини је од Христових ученика који није страдао, умро је када му је било више од 100 година.
Овај највољенији и највернији Христов ученик био је прогнан на острво Патмос. Ту је написао Јеванђеље, Откривење и држао проповеди заједно са својим учеником Прохором.
Једног дана за време молитве, у пећини у којој се подвизавао, зачуо се страховит прасак, стена поред које је стајао распукла се на три дела. Преплашен, Јован је пао и испред себе угледао Господа Исуса Христа који говори „ЈА сам Алфа и Омега“, Почетак и Свршетак свега. Господ га је додирнуо и наредио му да напише Откривење.
Надахнут светим Духом, Јован Богослов је пророковајући написао је последњу књигу Новог завета Апокалипсис или Откривење.
Дирнути сазнањем да се налазимо у једној од најважнији цркава за сваког Хришћанина и надахнути неописивим осећањем мира, после Свете Литургије и Причести, крећемо према манастиру посвећеном Св.Јовану Богослову.
Манастир Св. Јован Богослова изграђен је у првим вековима Хришћанства, по узору на Византиске цркве. Смештен је на самом врху острва и у оквиру његовог комплекса, налазе се црква, монашке келије, трпезарија, продавница а са његових горњих тераса пружа се диван поглед на цело острво.
У манастирској порти дочекала велика група људи. Како су у Грчкој црквене и државне институције повезане, тог 28 октобра, Грчки народ прославља дан када је 1940 године рекао „Не“ италијанском фашизму.
Присуствовали смо прослави, саслушали пар говора, на дивном али нама неразумљивом Грчком језику и на позив домаћина да останемо на ручку запутили се према трпезарији где нас је на улазу дочекао игуман ове обитељи, архимандрит Антипа.
Овај монах нам се обратио на српском, пожелео нам добродошлицу и замолио нас да пренесемо поздраве нашем патријарху Павлу, са којим је пријатељ и кога зна са својих студија Теологије у Србији.
После ручка у манастиру, пуни утисака одлазимо у шетњу острвом. Дан је сунчан и топао, море је мирно као стакло, и ако је крај октобра на плажи видимо купаче. Сећам се, да коменаришемо причу о прошлогодишњој групи ходочасника која је због немирног мора остала на овом дивном острву, два дана дуже. Чисто небо без облачића и мирно море нису нам обећавали дужи останак на острву.
Пред само вече, полазимо према женском манастиру посвећеном Благовестима, који се налази на западној страни острва.
Вечерња служба и анђеоски гласови монахиња, били су посебан дар на крају овог дивног дана.
После службе, монахиње нас одводе до једне келије у којој целивамо мошти чувеног старца са Патмоса, некадашњг игумана овог манастира Св.Амфилохија Макриса.
Велики духовник и молитвеник Св.Амфилохије био је је духовно чедо Св.Нектарија Егинског.
Прозорљив и благ, очински је водио бригу о својим монахињама и у исто време одржавао преписке са најистакнутијим члановима Православне цркве.
Записано и да је старац имао дар да разговара са Спаситељем. У његовом житију је забележено да је још као беба на Велики Петак одбијао да сиса мајчино млеко.
Задивљен личношћу овог светог човека, наш Авва Јустин Поповић одржава присну духовну везу са њим и у Част његове даровите личности свом духовном чеду, садашњем Митрополиту Амфилохију Радовићу даје његово име.
После послужења и разгледања манастирске порте, крећемо према пристаништу у касним вечерњим сатима укрцавамо се на брод и запловљавамо према Атини.
facebook.com/jovanjamanastir
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
