Да ли је могуће да брак и породични живот протичу без конфликата?

Уопштено говорећи, конфликти су неизбежна појава у породичном животу. Ту су, пре свега, неподударност у мишљењу, неуспех у општењу, немогућност да се успостави сагласност. То се најчешће догађа у периоду формирања новог, супружничког живота. Зашто? Зато што нову породицу стварају људи који су различито васпитавани и који имају своје укорењене навике, карактере и различите представе о томе каква би требало да буде породица. У таквој ситуацији, сваки човек доживљава извесни стрес – од сада више неће живети само свој живот, него и живот друге, њему најближе особе, његове ''друге половине''. У Светом Писму је о супружницима речено: И биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24). Ово су речи које би уистину требало схватити у том смислу да морамо да постигнемо једнодушје (једна душа - управо то и јесте ''једнодушје''), сарадњу и узајамно разумевање у најразличитијим питањима. Мора се, међутим, свим силама настојати да се избегну и спрече конфликти, али ја морам да признам да никада нисам видео породицу у којој није долазило до конфликата. Често се догађа да се младић и девојка практично никада не посвађају, да су њихови односи готово идеални, али да се, одмах после венчања, љубав и срећа разбију о обичне свакодневне ствари. Одакле то потиче? У том предбрачном периоду постоји моменат романтике и заљубљености. И из стварног живота и из књижевности знамо да је то период узвишених осећања, када се човеку чини као да лети и када он заиста заборавља све на свету. Идеализација изабраника или изабранице је неизбежна, и пре брака ми нисмо у могућности да човека упознамо у стварном, свакодневном животу, чак и ако тај период, како саветују неки искусни свештеници, траје и годину дана. Када створимо ту идеалну слику, ми ступамо у брак а да при том не познајемо уистину ни врлине ни мане своје ''друге половине''. Када та особа почне да испољава неке своје особине – она се не мења, него је ми једноставно боље упознајемо – често нам се догађа да се запитамо како смо могли толико да погрешимо! У најбољем случају, бивамо збуњени чињеницом да се, као прво, испоставило да човека не можемо до краја да упознамо, а као друго, тиме што се наш брачни партнер пре брака показивао бољим, него што заправо јесте. Из тог разлога би требало да се потрудимо да свог изабраника или изабраницу добро упознамо пре брака, да проценимо да ли ћемо моћи да живимо са њим или са њом, да ли се можемо помирити са овим или оним манама и да ли их можемо трпети, а онда са том особом ићи даље кроз живот.

Свештеник Павле Гумеров

saborna-crkva.com