Чувати се браћо и сестре у ово наше време своје имагинације, наших мисли којих имамо и способности да расправљамо о питањима која нас интересују, да то не схватимо као посебну објаву Божију, јер има онај противник који нам мисли убацује, који нам жели пропаст коју је и себи донео. Увек понављам: кад нам се јаве такве мисли, рећи: „Господе помози! Ти знаш да ја нисам дорастао да могу да разликујем духове и зато ме ослободи од виђења. Чувати се, јер је у ово кризно време мноштво оних који те своје имагинације и дејство ђавола схватају као јављање светих сила, светих анђела, јављање чак Бога. Мало смирености уносити у своју душу и свести на ком смо духовном нивоу. Ми нисмо још у стању да разликујемо духове. Чувати се и сектаната разних, и ових индијских секти и учења њихових о сељењу душа, што је потпуно неприхватљиво са еванђелског става. Стоји човеку умрети, а после суд... Смиреност! Не сматрати да смо ми посебни изабраници Божији. Свако на свом месту може да буде велики. И најпростији човек и жена, могу да буду већи пред Богом него не знам неки свештеник, патријарх или епископ, ако се буду трудили. Али водити рачуна о речи Светог Григорија Богослова: „Зашто се правиш да си глава, кад си прст?“ Нека Господ помогне да увек Његове речи вреднујемо, према Његовој речи да живимо и да на тај начин сведочимо Сина Божијега и помажемо највише себи, али и свима другима који желе с нама спасење, а помажемо на тај начин и своме многострадалном народу у оваквим његовим страшним патњама и мукама. Бог вас благословио!
