Приче Соломонове (6. део)

6. Треба се чувати јемчења, лијености, злобе и прељубе.

1. Сине мој, *кад се подјемчиш за пријатеља својега, и даш руку своју туђинцу, [*ПрС 11, 15; 17, 18; 20, 16.]
2. Везао си се ријечима уста својих, ухватио си се ријечима уста својих.
3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему својему; иди, припадни и навали на ближњега својега.
4. Не дај сна очима својима, ни вјеђама својима дријема.
5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6. Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове и постани мудар.
7. Нема вођа ни управитеља ни господара,
8. И опет приправља љети себи храну, збира уз жетву храну своју.
9. Докле ћеш, љенивче, лежати? Кад ћеш устати од сна својега?
10. *Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш. [*ПрС 24, 33, 34.]
11. Утом ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човјек.
12. Човјек неваљао и нитков ходи са злијем устима;
13. *Намигује очима, говори ногама, показује прстима; [*ПрС 10, 10.]
14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лијека.
16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој.
17. Очи поносите, језик лажљив и руке које прољевају крв праву,
18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19. Лажан свједок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20. *Чувај, сине мој, заповијест оца својега, и не остављај науке матере своје. [*ПрС 1, 8.]
21. *Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла. [*ПрС 3, 3.]
22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23. Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава;
24. *Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. [*ПрС 2, 16.]
25. Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим.
26. Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу.
27. Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале?
28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?
29. Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју будући гладан;
31. Него кад га ухвате, плати седмоструко, да све имање дома својега.
32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33. Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35. Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.