Духовна задиркивања – трећи део

На последњем суду Бог рече људима:

– Окупите се и формирајте два реда – у један ће ићи они чије су им жене командовале, а у други они који су командовали својим женама.

У трену је први ред стигао до 100 км, а у другом реду остао је само један човек. Бог се задиви и поче да прекорева људе:

- Зар вас није срамота! Прво сам мушкарца створио, од њега сам створио жену, поставио мушкарца да заповеда жени, а ви сте допустили да она командује вама!? 

Затим се обрати једином човеку који је био достојан Неба и рече му:

- Дете моје, ти си за рај! Хоћу да ми кажеш како си успео да командујеш својој жени?

А човек одговори:

- Боже мој, не знам, наредила ми је!

***

Један човек је тражио место за паркирање на паркингу, али није могао да га нађе. Почео је да очајава и у једном тренутку је рекао:

- Боже мој, ако постојиш, одмах ми нађи место за паркирање! Ако то урадиш, ја ћу веровати у тебе и радити оно што ми кажеш!

У истом тренутку се појавио простор, а он, угледавши га, рече:

- Боже, нема потребе, нашао сам место!

***

Човек је требало да буде рукоположен за ђакона. У току Свете Литургије Митрополит му је рекао да стане пред Свету Трпезу:

- Хајде!

Човек је кренуо.

– Још мало десно!

Човек се померио удесно.

– Врати се ! Отишао си предалеко!

Он се вратио уназад.

– Још мало лево!

Најзад се човек окрену, погледа митрополита и рече му:

– Ваше Високопреосвештенство, дошао сам да ме рукоположите, а не да ме учите да паркирам!