Приче из Пчиње - прича пета: ДЕЧАНАЦ

Јул 31, 2022 - 11:12

0 34

Било је то само две-три године после оног купуса, кад у наш јеловник уђе кромпир. Кромпир пекарски, кромпир рестован, кромпир салата, пире кромпир и једна новина – кромпир дечанац. То је мало дебље резани кромпир на колутиће са пуно белог лука укуван са мало воде, тек да прелије.

Тог дана на трпези „дечанац“. Наравно, сви гладни к`о вуци. Једоше прво братија и радници и на крају седосмо нас три сестре. Осећам нешто ми крца у зубима, али помислих крупна со или непросејано брашно. Кад се то настави, почех из уста да вадим комадиће ситно стуцаног стакла. Још не верујем да је то заиста стакло, али на ивицу тањира прикупих овећу гомилицу. Погледам друге сестре, кад и оне ваде стакло из уста. Стадосмо са јелом у једном тренутку, згледамо се:

„Јел` ово стварно стакло?“, заусти неко.

„Стакло“, одговорисмо нас преостале две.

Кад се загледасмо у остатак хране у тањиру, искричаво се цаклила извесна количина стакла. Поседeсмо ћутећи још мало, у чуду. Сестра куварица зблануто и даље загледаше у тањир и шерпу, као да не верује својим очима.

Била је то овећа количина ситно стуцаног стакла. Могао би да потрујеш гомилу мишева са тим. Али откуд у „дечанцу“? Сви пре нас једоше и нико ништа није приметио. Ни дан данас не знам шта да мислим о тој ствари. Углавном, сви преживесмо, никоме ништа није било. Слава Господу и Мајци Божјој! Што у манастиру може да те снађе, то нигде на свету нећеш видети.

Покрисмо ми конак пре првог новембра, када нам владика саопшти да Мртвички манастир даје на управу јеромонаху из Светог Прохора. Са тугом оборисмо главе и покуписмо оно мало својих прња и одосмо. Не знам да ли је Мајка Божја пошла са нама. Никада Је више тако блиско и непосредно нисам доживела као тада и тамо!

facebook.com/manastirbrnjak