Причај и ти са Богородицом

Причај и ти са Богородицом

Мој однос са Дjевом Маријом је потпуно искуствен. Зато никад нисам морао много да читам о Њој. Кад волиш, не желиш да објашњаваш. Када волиш, не анализираш, живиш, кушаш и уживаш у присуству другог у свом животу.

То ми се дешава и са Дјевом Маријом - живим и радујем се њеном присуству. Ништа друго. Све остало, велике анализе и теорије ме замарају. Не могу више да поднесем умно брбљање.

Са Богородицом сам се сусрео на парадоксалан начин. Наш први сусрет није био у књизи, већ у галерији слика. Не на месечини, већ под светлошћу свећа. Тада сам је видео први пут у животу и одмах сам је заволео.

Моја мајка је имала обичај да ме оставља на неколико дана код баке у полупланинском селу на Криту. То је било нешто  као одмор. У детињству уопште нисам волео ноћи. Кад би пао мрак, покрила би ме туга. Вече је у мени било комбиновано са многим негативностима и углавном са паником од које сам патио од своје пете године. Страх, зној, лупање срца, несигурност. Тако да ми вечери нису биле омиљене. Тада сам научио да се молим и читам. Тако сам се носио са нападима панике.

Стога се у селу, посебно ноћу, нисам осећао баш пријатно. Тада сам упознао Богородицу. Кад сам био сам у бакиној мрачној соби, једина утеха и нада ми је била мала свећа која је осветљавала многе слике. Али, мој поглед је био уперен у лице жене, за коју сам знао да може да се брине о мени и да ме воли као мајка. Пожелео сам њен загрљај и није ме одбила. Господарица са погледом пуним љубави.

Могао се видети бол у њеним очима, али и светлост у њеном срцу. Схватио сам да она зна за људску бол, агонију и страх. Али, у исто време шаље поруку - „Ту сам да се не плашите“.

Гледао сам у њу и она је гледала у мене. Умирио сам се, пожелео јој лаку ноћ и заспао. Од тада нисмо престајали да слатко причамо о свим горким стварима у мом животу.

Причај и ти са Богородицом. Чини то једноставно, скрушено, без притиска, страха или кривице. Спонтано и детињасто. Трчи јој у загрљај као што си као дете то чинио са својом мајком. Тако једноставно.

Молитви није потребан ум, потребно јој је срце и детиња простодушност.

Разговарај са њом шта год пожелиш. Не постоји ствар коју неће желети да чује. Нема шансе да те одбије.

Корист је огромна. Слаткоћа је невероватна. Апсолутно опуштање.

Богородица је сва загрљај и ко га, посебно у данашње време, може одбити?

 

о. Хараламбос Пападопулос

 

facebook.com/p.libyos