Моја ме душа поучавала

Јуни 22, 2024 - 23:31

0 20

Моја ме душа поучавала па ме научила да љубим оно што други мрзе, научила ме искрености коју други немају па ми је објаснила да љубав није одлика онога ко воли, већ вољенога. Пре него што ме душа томе научила, љубав за мене беше танана нит разапета између два блиска колчића, а сада је она за мене ауреола без почетка и краја, која обухвата све што постоји и која се лагано шири да би обухватила све што ће бити.

Моја ме душа поучавала па ме научила да видим лепоту прикривену у форму, боју и љуштуру; научила ме да са разумевањем гледам оно што људи сматрају ружним, тако да ми се оно лепим указује. Пре него што ме душа томе научила, на лепоту гледах као на зраке што трепере међу стубовима дима и затим ишчезавају. Сада видим само оно што зраке просипа.

Моја ме душа поучавала па ме научила да ослушкујем гласове који не долазе с језика, нити у виду крика из грла. Пре него што ме душа томе научила, чула ми бејаху закржљала и чуо сам само буку и галаму. Сада се тишином наслађујем, чујем како њена дубина пева химне времену, хвалоспеве свемиру и како објављује тајне оностраног.

Моја ме душа поучавала па ме научила да пијем оно што се не цеди, нити у чаше точи, што се рукама не подиже, нити уснама дотиче. Пре него што ме душа томе научила, моја жеђ бејаше попут слабе искре на врху брега од пепела; гасио сам је водом из речице, или гутљајима сока. Сада ми је чежња постала чаша, силна жеља пиће, осамљеност пијанство. Још нисам и никада нећу своју жеђ угасити. У тој неугасивој жеђи ипак има вечите радости.

Моја ме душа поучавала па ме научила да дотичем оно што није ни телесно ни кристално, и објаснила ми да је оно што се чулима опажа само половина схватљивог, да је оно што имамо само део онога што желимо. Пре него што ме душа томе научила, тражио сам топлоту када ми је било хладно, хладноћу када ми је било топло; и обоје када сам био клонуо. Сада су се моји скривени пипци претворили у танану маглу која обухвата све видљиво на свету да би се измешала са оним што се не види.

Моја ме душа поучавала па ме научила да удишем оно чиме не мирише ароматично биље,нити се шири из кадионица. Пре него што ме душа томе научила, трагах за мирисима по вртовима и кадионицама. Сада удишем оно што се не може запалити, нити га вода може потопити. Пуним груди мирисним дахом што долази из башти овога света, али га не носи ни један поветарац овога ваздуха.

Моја ме душа поучавала па ме научила да узвикујем: Ево ме понизан пред тобом – када ме дозива Непознато и Неизвесно. Пре него што ме душа томе научила, реаговао сам само када ме познати глас дозивао и ишао сам само познатим, утабаним стазама. Сада ми познато служи само као јахаћа животиња која ме носи ка непознатом; оно што је лако користим као мердевине да бих досегао Неизвесно.

Моја ме душа поучавала па ме научила да време не мерим речима: Ово бејаше јуче, оно ће бити сутра. Пре него што ме душа томе научила, прошлост замишљах као неповратно време, а будућност као доба до којег нећу стићи. Сада знам да је у трену садашњости сво време, са свиме што носи и што ће донети.

Моја ме душа поучавала па ме научила да не ограничавам простор речима: Овде, ту и тамо. Пре него што ме душа томе научила, када бих се нашао на једном месту на Земљи, мислио сам да сам далеко од сваког другог места. Сада знам да место које заузимам обухвата сва друга места, да простор у којем сам садржи све друге просторе.

Моја ме душа поучавала па ме научила да бдим док су сви уснули, да спавам док су сви будни. Пре него што ме душа томе научила, не обраћах пажњу на њихове снове у своме кратком сну, нити су они марили за моје снове док су били будни. Сада на крилима летим у своме сну док ме они гледају, и они лете у својим сновима док се ја радујем њиховом избављењу.

Моја ме душа поучавала па ме научила да ме не узбуђују хвалоспеви и да не будем нетрпељив према осудама. Пре него што ме душа томе научила, стајао сам, подозрив, на брегу свога делања све док време не пошаље неког ко ће га похвалити или осудити. Сада знам да дрвеће цвета у пролеће, плодове даје у лето, а да при том не мари за похвалу; знам да дрвеће расипа лишће у јесен и да је голо зими, а да се при том не плаши прекора.

Моја ме душа поучавала па ме научила да нисам бољи од скитница, нити виши од титана. Пре него што ме душа томе научила, људе сам делио на две групе: на слабе, достојне саосећања или презира, и на моћнике, достојне да их следим или да се против њих побуним. Сада знам да сам као јединка саздан од онога од чега су сви људи саздани: моја спољашњост је као и њихова, моја унутрашњост је као и њихова, моји циљеви су и њихови циљеви, мој пут је и њихов пут. Ако они греше, и ја грешим; ако добро чине, поносим се њиховим делом; када устају, с њима устајем; када седну, с њима седим.

Моја ме душа поучавала па ме научила да светиљка коју носим није моја и да песма коју певам није у мени настала. Јер, ако носим светлост, нисам ја светлост; ако и јесам лира затегнутих струна, нисам ја свирач.

Моја ме душа поучавала, брате, и поуке ми дала. Тебе је твоја душа поучавала и поуке ти дала. Ја и ти смо блиски, једнаки. Сва разлика међу нама у томе је што ја помало гласно говорим, а ти скриваш оно што је у теби, и то скривање је извесна врлина.

Халил Џубран

facebook.com/razbistravanje