Одакле је зло?
Многобројне, мада заправо једнолике, теодицеје дају одговоре на ово питање, али то су одговори који задовољавају само ауторе теодицеја и љубитеље занимљивих штива — и да ли задовољавају? Све остале, теодицеје љуте и љутња је директно пропорционална оној упорности с којом се питање о злу јавља код човека. И када упорност, с којом се проблем намеће, достигне највиши степен, као нпр. код Јова, мисао о теодицеји почиње да личи на богохуљење.
За Јова је свако »објашњење« његове невоље само умножавање те муке. Нису потребна никаква објашњења, нити било какви одговори. Није потребна ни утеха. Јов проклиње пријатеље, који су му дошли, управо зато што су му пријатељи и што као пријатељи хоће да му »олакшају« његове невоље — колико један човек може да их олакша другоме? За Јова је најгоре од свега то »колико могу«. Ако се не може помоћи — није потребна ни утеха. Другим речима: понекад се то може питати, као у случају Јова. Тада је нужно питати: одакле долази зло? Али на то питање се не може одговорити. И само онда када филозофи буду схватили да се на то питање — ни на многа друга питања — не може одговорити, они ће знати да се питања не постављају увек да би се на њих добио одговор, и да има питања чији је сав смисао у томе што не допуштају одговор, јер њихови одговори убијају.
Непојмљиво? Треба имати стрпљења: и на то и на још горе човек ће се привикнути!
Лав Шестов
facebook.com/razbistravanje
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
