Николај Берђајев - О човековом ропству и слободи

Лик Личности је, не само лик људски, него и лик Божији. Тајна богочовештва је парадокс, рационално неизрецив... Нека човек није богочовек у оном смислу у којем је Христос Богочовек, јединствени. Али, у човеку је божански елемент, у њему су као две природе, у њему је пресецање двају светова. Он у себи носи  лик који је и лик људски и Лик Божији и људски је лик у оној мери у којој се остварује Божји Лик.... Личност је обавезна да буде богочовечна, друштво пак мора бити човечно.
...........
Постоји огромна разлика између Бога и људске идеје о Богу. Човек ствара Бога према својој слици и прилици и полаже у Бога не само најбоље из свога лика, него и најгоре.... Богу није својствена никаква власт, њему није својствена воља за моћ. Он не захтева ропско поклоњење невољника.... Бог је слобода... О Богу се може мислити једино симболички.....
С Богом је могућ сусрет и општење, могућа је и драматична борба. То је сусрет, општење и борба Личности између којих нема ни детерминације, ни господарења...... Јединствени религијски мит не састоји се у томе да је Бог господар и тежи господарењу, него у томе да Бог тугује на свој, другачији начин , за неузвраћеном љубављу и очекује човеков стваралачки одговор.
...........
Однос између Личности и Бога није каузалан однос, Он се налази изван царства детерминације, он је унутар царства слободе. Бог није објект за Личност. Он је субјект са којим постоје егзистенцијални односи.