Шта је важније: Литургија или молитва светима?

Ово питање је, на први поглед, врло једноставно, али је у ствари прилично сложено. С једне стране, не желим да умањујем значај Литургије. С друге стране, не постоји жеља да се упадне у став -  зашто се претерано молити светитељима.

Хајде да покушамо да разрешимо ову тешку замку.

Све је почело свештеничким посматрањима људи. Наши молитвеници обилују (и ово је добро!) разним молитвама светитељима и разноврсним молитвама Пресветој Богородици пред Њеним многобројним иконама.

Ово је, понављам, добро, али овде постоји и опасан моменат - тренутак када човек може упасти у неку врсту паганизма, када  у православљу види само земаљски, материјални тренутак. Пример таквог размишљања: „Сада ћу се молити Светом Николи за децу. Затим се обавезно помолите Пресветој Богородици испред Њене Остробрамске иконе, да све буде у реду са кућом. Затим Блаженој Ксенији Петроградској или Светомученику Јовану Сочавском, да буде новца. Затим Апостолу љубави Јовану Богослову, да та љубав буде у породици. Затим испред иконе „Неисцрпна чаша“ да муж не пије. А можда ћу прочитати и неколико акатиста.”

Онда се поставља питање: „Када ссте се у последње време ЈЕДНОСТАВНО молили? Не за материјалне или земаљске потребе. То је једноставно. На зов срца. Када сте се само молили? Да ли сте стајали пред својим Богом без икаквих земаљских терета? Да ли сте разговарали са Њим – Творцем?”

Свети Теофан Затворник је једном рекао да је молитва стваралаштво. Она је стваралаштво душе, и срца, и Духа Светога који обитава у њима. Да, постоји образац, постоје молитве које су нам дали свети оци. Али и њихове речи треба да постану наше, блиске нашем срцу. 

Ако се човек моли само из материјалних разлога, онда је молитва за њега мука, то је болно бреме. И такав човек може да чита многе акатисте и друге веома различите молитве, али, некако, све то неће достићи суштину и циљ. Чини се да је негде у близини, али још не тамо где треба.

Сетимо се Давидових речи: „Ја сам црв, а не човек“ (Пс. 21:7). Зашто свети пророк палог човека пореди са црвом? Јер, црв је слепо створење које живи у земљи, пузи по прашини. Као и особа која живи искључиво од материјалних ствари. Он се заслепљује, унижава лик и подобије Божије у себи и постаје немо створење које гмиже по блату.

Сетимо се овде и приче о Светом Лазару Четвородневном. Његово житије каже да се светитељ, након што му је душа четири дана провела у паклу, више никада није насмејао. Само се једном насмејао када је видео лопова како краде глинени лонац са пијаце. Тада је светац рекао: „Глина краде глину. То јест, не морате постати попут глине и тражити само глину у животу. Тражи у свом животу уста Божија, из којих је дошао твој дух.

А ако читаш много молитава и акатиста према својим земаљским потребама, зар то не чиниш на штету праведних молитава? Јутрење, вечерње, псалми, читање светог Јеванђеља, Исусова молитва? Имате ли довољно енергије и времена за њих?

Иначе, често видите човека како се моли у некој духовној журби. Жури да прочита све што је одлучио да прочита како би се добро осећао у материјалном погледу. Али да ли сте имали искрен разговор са Богом? По потреби душе своје за општењем са Богом.

Не кажем да не треба читати молитве по потреби. Треба да се молимо за своју децу, и за свог мужа, и своју жену, и за свој дом (нарочито у ово време), и за разне материјалне користи, за „хлеб наш насушни“. Али не треба заборавити главну ствар. Главну ствар треба ставити у први план - пре свега.

Православље је мењање себе. Унутрашња духовна квалитативна промена. А ако се ово није догодило, значи да се није догодило спасење твоје.

А оно главно, у суштини, почиње чињеницом да све свакодневно, све земаљско, чак и деца, и муж, и жена, и рођаци, и пријатељи, и колеге, одједном бледе у позадини. А у првом плану остаје исихија, тишина, и у овој тишини твоја душа остаје сама са Богом и започиње разговор са Њим, осећајући Његово присуство.

Из јутарњег молитвеног правила видимо да је овај конкретан распоред молитве исправан. Подсетимо се његовог почетка:

Пренувши се од сна, устани одмах, и сабравши ум, реци ово са побожношћу и страхом Божијим, крстећи се: У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Затим сачекајте мало док сва осећања утихну и ваше мисли напусте све земаљско, а затим изговорите следеће молитве, без журбе и од срца: Молитва цариника (Лк. 18, 13) Боже, милостив буди мени грешном .
(Поклон) 
Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих светих, помилуј нас. Амин.

То јест, на почетку, у тишини, треба започети разговор са Богом. Славите Свету Тројицу, покајте се пред Богом. И онда на самом крају, молите се за себе и своју породицу, замолите Га за „хлеб свагдашњи“. Али, прво стани пред Господа свога са страхом, трепетом и љубављу. 

Ово се односи на личне молитве код куће. У црквеном богослужењу водеће место заузима Божанствена Литургија. Зато што се за време њеног трајања дешава велика Тајна Евхаристије – промена, преображај хлеба, вина и воде у Тело и Крв Христову. Ово је Светиња над светињама. Ово је клањање Неба земљи. Сам Господ наш Исус Христос долази к нама да нас води на Небо. Свети Јован Златоуст је рекао да је и само гледање на Тело и Крв Христову спасоносно за душу. 
Али понекад се може видети како човек више воли молитву са акатистом или освећење нечега него Литургију. Ово је, наравно, погрешно. Можете и треба да имате молебан са акатистом, и освећење онога што вам је потребно. Али када се служи Литургија, оставите све. И обратите пажњу, јер вам сам Бог долази и открива вам се, да бисте се уздигли и отворили Њему и сјединили се са Њим.

„Зато не брините и не говорите: „Шта ћемо јести?“ или шта ћемо пити, шта обући, јер незнабошци све то траже, и зато што Отац ваш Небески зна да вам је све ово потребно. Тражите најпре Царство Божије и правду Његову, и све ће вам се ово додати“ (Матеј 6:31-33). 

протојереј Андреј Чиженко

pravlife-org