"Зли људи завиде и мрзе, то је њихов начин дивљења"

Обожавам ону стару од Виктора Игоа која каже да "зли људи завиде и мрзе, то је њихов начин дивљења"
И потпуно сам свестан њене истинитости...
Оно чега сам још свестан је и чињеница да ти људи не морају бити суштински зли...већ је сасвим довољно само да буду несрећни и фрустрирани...и дуго заглављени у некој лошој животној позицији...
То као и све остало нисам научио из књига...
Већ по себи...
Јер можда и не постоји нешто што ме је више пренеразило у неким мрачним тренуцима по мене од чињенице да и ја итекако могу да завидим...
О још како...
Можда само није било потребе за тим...док ми је све ишло од руке...
Па није ни било потребе да то буде мој манир...
И да и ја могу да упаднем у оно стање свести...када ми се више ништа не допада...и када у свему тражим само ружно...и када свакоме нађем ману...и када ми све смета...
Мада ми је сваког тренутка било јасно да у ствари ја нисам добро...и да није проблем у људима око мене...већ у мени...и у мом квалитету живота...и да ми можда ту фали ствари које би ми се свиделе...
А тешко је то признати...
И некако поражавајуће...
Много је лакше бавити се другима...њиховим изборима...и судбинама...
Али добро ко живи тај и греши...
Завист може бити црна...погубна и изразито контрапродуктивна уколико за циљ има да се неко поред нас деградира и уништи...јер нам тим чином никада неће постати боље...а ми ћемо само проћердати време и енергију потребну за наш раст и развој...
Или бела и спасоносна...уколико за циљ има да нас мотивише да и ми порастемо баш у том смеру у коме смо неком завидели...и да се потрудимо да стекнемо баш то што нас нервира што други имају...
Онда то више и није завист...
Но Инспирација...
Дихотомија је увек иста...
Или ћемо се фокусирсти на то што је неко леп...богат...задовољан...остварен и успешан...и трошити време да то девалвирамо...
Или ћемо се усредсредити на то шта је потребно да урадимо како бисмо и ми то постали...
Први пут је на прву лопту лак...а на дуге стазе страшан...
А други обрнуто...
Али вреди...
О како само вреди...
Уосталом...
Знате већ да ми све око себе доживљавамо таквим какве су нам Очи...
Не брините...
Лако се човек навикне на ту ружичасту нијансу око свега...
И на то да је живот леп...
Онда када смо ми добро...
Kада смо задовољни собом...
И тиме што смо постали...
И када дуго гајени Плодови почну да се убиру...
Ништа на овом свету не исправља боље Диоптрију за Лепо од тог...Обожавам ону стару од Виктора Игоа која каже да "зли људи завиде и мрзе, то је њихов начин дивљења"
И потпуно сам свестан њене истинитости...
Оно чега сам још свестан је и чињеница да ти људи не морају бити суштински зли...већ је сасвим довољно само да буду несрећни и фрустрирани...и дуго заглављени у некој лошој животној позицији...
То као и све остало нисам научио из књига...
Већ по себи...
Јер можда и не постоји нешто што ме је више пренеразило у неким мрачним тренуцима по мене од чињенице да и ја итекако могу да завидим...
О још како...
Можда само није било потребе за тим...док ми је све ишло од руке...
Па није ни било потребе да то буде мој манир...
И да и ја могу да упаднем у оно стање свести...када ми се више ништа не допада...и када у свему тражим само ружно...и када свакоме нађем ману...и када ми све смета...
Мада ми је сваког тренутка било јасно да у ствари ја нисам добро...и да није проблем у људима око мене...већ у мени...и у мом квалитету живота...и да ми можда ту фали ствари које би ми се свиделе...
А тешко је то признати...
И некако поражавајуће...
Много је лакше бавити се другима...њиховим изборима...и судбинама...
Али добро ко живи тај и греши...
Завист може бити црна...погубна и изразито контрапродуктивна уколико за циљ има да се неко поред нас деградира и уништи...јер нам тим чином никада неће постати боље...а ми ћемо само проћердати време и енергију потребну за наш раст и развој...
Или бела и спасоносна...уколико за циљ има да нас мотивише да и ми порастемо баш у том смеру у коме смо неком завидели...и да се потрудимо да стекнемо баш то што нас нервира што други имају...
Онда то више и није завист...
Но Инспирација...
Дихотомија је увек иста...
Или ћемо се фокусирсти на то што је неко леп...богат...задовољан...остварен и успешан...и трошити време да то девалвирамо...
Или ћемо се усредсредити на то шта је потребно да урадимо како бисмо и ми то постали...
Први пут је на прву лопту лак...а на дуге стазе страшан...
А други обрнуто...
Али вреди...
О како само вреди...
Уосталом...
Знате већ да ми све око себе доживљавамо таквим какве су нам Очи...
Не брините...
Лако се човек навикне на ту ружичасту нијансу око свега...
И на то да је живот леп...
Онда када смо ми добро...
Kада смо задовољни собом...
И тиме што смо постали...
И када дуго гајени Плодови почну да се убиру...
Ништа на овом свету не исправља боље Диоптрију за Лепо од тог...

facebook.com/drvladimirdjuric