Виктор Франкл је аустријски неуролог и психијатар јеврејског порекла, најпознатији као оснивач логотерапије – психотерапијског правца базираног на лечењу смислом. Његова породица за време рата није успела да избегне судбину која је задесила већину његових сународника. Франкл је са супругом депортован у концентрациони логор Терезин. Сви чланови његове породице, осим сестре која је емигрирала у Аустралију, су завршили у концентрационим логорима. Од свих њих, само је он успео да преживи. Виктор Франкл је провео три године у укупно четири концентрациона логора, а један од њих је био и Аушвиц. Неколико пута је замало убијен, али је игром случаја преживео. Одржавала га је мисао да мора да поново напише књигу "Доктор и душа" коју је понео у рукопису у логор, али ју је изгубио. Када му је било најтеже, замишљао је себе како у топлој и добро осветљеној сали држи предавање студентима о својим искуствима у логору, и то дистанцирање од свакодневних ужаса у логору му је помогло да преживи. Ослобођен је 1945. само да би открио да нико од његових најмилијих није преживео. Своје најпознатије дело “Зашто се нисте убили: Тражење смисла живљења“ написао је за само девет дана 1945. године, преносећи читаоцима своја искуства из логора смрти и стављајући егзистенцијалну филозофију и питање смисла у центар своје психотерапије. У предговору за ову књигу он преноси:
- Шансу да преживе имали су углавном они који су били психолошки усмерени на будућност, на неки задатак који треба да испуне у будућности, на смисао чије остварење их је у неку руку очекивало, или на неку особу која их је чекала с љубављу...
И питам се не би ли све то могло да се прошири изван појединачног људског живота и примени на продужење живота човечанства у целини. Можда је истина да и човечанство има своју шансу да преживи атомско доба ако се људи, и сви народи, окупе на заједничким задацима, ако сви буду захваћени не само оним што логотерапија назива вољом за смислом већ и заједничком вољом за једним заједничким смислом?”
Између осталог, Виктор Франкл нам поручује:
- Човек се остварује у истој мери у којој се обавезује да ће испунити смисао свог живота.
- Смисао живота је јединствен и носи лични печат сваке индивидуе, њене највише вредности и идеале.
- Нико човеку не може да пружи или да да смисао животу осим њега самог. Сваки појединац мора сам да открије суштину свог битисања, сопственим напорима и снагом морамо пронаћи себе.
- Свако од нас има сопствену и јединствену мисију на овој планети, задатак који само ми можемо да урадимо, шансу коју само ми можемо да искористимо.
- Начин на који човек прихвата своју неумитну судбину и све патње које она собом доноси, начин на који човек носи свој крст пружа му многе могућности, па и у најтежим околностима и до његовог последњег даха, да свом животу да дубљи смисао.
- Ако постоји смисао живота, онда мора постојати и смисао патње. Патња је неизоставни део живота, подједнако као и судбина и смрт. Без патње и смрти, људски живот не може бити потпун.
- Живот не чине околности неподношљивим, већ недостатак смисла и сврхе.
- Неприлике често отварају прозоре да би се видело небо.
- Човек има два потенцијала: бити добар или бити лош. Шта је то зависи од ваших одлука, а не од ваших околности.
- Све се човеку може узети, осим последње од људских слобода – право на избор става у било каквим датим околностима, право на избор властитог пута..
- Човек може задржати траг духовне слободе, менталне независности, чак и у страшним околностима психичке и физичке напетости.
- Ми, који смо преживели концентрационе логоре, можемо се сетити мушкараца који су шетали од бараке до бараке тешећи друге, поклањајући им свој комад хлеба.
- На неки начин, патња престаје да буде патња у тренутку када добије смисао, као што је смисао жртвовања.
- Ко се плаши патње, већ пати јер се плаши.
- Суза се не треба стидети, јер су сведоци да је човек имао храбрости да пати.
- Нашао сам смисао свог живота помажући другима да пронађу смисао свог живота.
facebook.com/razbistravanje