Не треба узимати на себе подвиге који превазилазе наше снаге

У какав год грех да упаднеш, покај се, и Господ је спреман да те прихвати у Свој загрљај.

Будите у свему као деца: и по питањима вере, и по питањима живота.

Прати себе. Ако хоћеш да живиш духовним животом – стражи над собом. Свако вече размотри шта си урадио добро и лоше, за добро захвали Богу, а за лоше се покај.

Када те хвале, а ти примећујеш своје разне недостатке, онда те похвале треба као ножем да те режу по срцу и побуђују тежњу за исправљање.

Буди строжији што се тиче нечистих помисли.

Ако примећујеш склоност ка неком греху, направи два поклона Владичици с молитвом: “Пресвета Богородице, молитвама мојих родитеља спаси ме грешног”. Дух твојих родитеља ће се у молитви сјединити са твојим духом.

Јеванђеље треба читати пажљивије.

Пошто је молитва “Оче наш” скраћено Јеванђеље, онда се њој треба приступати са дужном припремом.

Постећи телесно, пости и духовно, не супротстављај се никоме, а посебно старијима, и тај пост ће бити узвишенији од телесног.

Труди се око васпитања своје млађе браће и сестара: утичи на њих својим примером, и запамти да уколико имаш неке недостатке они их лако могу попримити од тебе. А Господ ће од тебе тражити одговор за то.

Чињење добра је наша обавеза (против сујете).

Не треба да узимаш на себе подвиге који превазилазе твоје снаге, али ако си нешто одлучио онда то треба да извршаваш без обзира колико те то коштало. У противном случају нећеш урадити једном, други пут, трећи пут, а онда ћеш размишљати: због чега сам то радио кад је то потпуно узалуд (истрајност у добром, без чега је немогуће духовно узрастање).

Никада се не односи према Јеванђељу као према гатарској књизи; а ако се појаве нека важна питања посаветуј се са искуснијим људима.

Читању Јеванђеља треба приступати са молитвеним настројењем.

Строжије, строжије са духовним постом то јест учи се да владаш собом, смируј се, буди кротак,

Ако целиваш икону и притом се смућујеш неким помислима (маловерним и др,), моли се дотле док оне не нестану.
Себе треба сматрати горим од свих. Ако хоћеш да се разгневиш или нешто друго да урадиш, брже се смируј. Ми треба да спасавамо себе и друге. Буди строжији према себи, а према другима снисходљивији, проучавај их, да би се према њима односио тако како захтева њихова ситуација, карактер, расположење: например: нервозан човек, необразован, ће од некога захтевати мир, а од другога деликатност или још нешто друго, тако да ће то бити непромишљено; а ми треба строго да стражимо над собом.

Ако се појаве маловерне помисли, посебно пред Причешће, реци одмах: “Верујем Господе, помози мојем неверју”.

Што се тиче писмене исповести. није довољно да набројиш све грехе и крај, и ништа се није десило: потребно је да вам греси постану одвратни, да све прегори изнутра, у срцу, када почнеш да се сећаш ... и тада ће већ грех бити одвратан, и ми му се нећемо враћати. – А ако заборавиш? – Ако је нешто болно то се не заборавља, указаћу на место које ме боли.

Увек треба говорити истину, а ако те принуде да изговориш лаж, онда треба поразговарати с таквим човеком и ствар окренути тако да се спасе онај ко је у заблуди, приморавајући га да то уради; например: ја никад нисам лагао и нећу лагати, а ако је теби то преко потребно, онда ћу ја то учинити, само уколико ти тај грех узмеш на себе итд.

Не треба осуђивати друге; ако ти у туђој кући понуде да једеш нешто мрсно у посни дан то не треба пренебрегавати нити одбијати. А кући се то може надоместити појачавањем или телесног поста, или што је још важније – духовног: то јест не раздраживати се, не осудјивати итд.

У свему треба поступати тако сећајући се како би поступио Господ наш Исус Христос, и тиме се руководи у свему. Тако ће постепено све оно што није добро, греховно одступати од тебе.

Не дајем благослов за то да говорите о другима оно што може да доведе до ширења лоших гласина о њима; а наша је обавеза да говоримо оно што је поучно и корисно.

Живиш више умом, мишљу, а срце је слабо развијено, треба га развијати: стављај се у ситуацију других.

Кад би тако лако било спасавати се, онда би сви ми одавно били свети.

Према онима који нас окружују треба да се односимо са пажњом, а не непажљиво, и тада ће Господ видећи нашу пажњу, и нама указати Своју.

У цркви се удаљавај од оних који воле да разговарају.

Васкрсли Господ жели наше васкрсење.

Не смеш, не смеш да се гордиш, јер немаш чиме да се гордиш. 1/100 део свог удела видиш иза себе, а 99 не видиш.

manastir-lepavina.org