Здрава забринутост

Анксиозност не одлаже извршење страшног исхода којег се плашимо…
Макар били и најанксиознији на свету око нечега…та ствар ће се десити у складу са вероватноћом…и судбином…
Или исто тако…у складу са ова два параметра…неће…
Е сад за судбину не знам…ту сви имамо своје начине…верујемо…трудимо се да будемо добри људи…улажемо у карму…дајемо…или улажемо у односе који руку руком мију…бавимо се враџбинама…магијом…и разноразним паганствима…
Но са вероватноћом је ствар доста јаснија…
Kолико год били анксиозни око неког карцинома…тај патолошки страх нас неће спасити од њега…
Тако анксиозни ћемо само врашки пропатити…препаднути у садашњости због потенцијално црне будућности…као да је то једини могући сигурни исход…неживећи и умирући потпуно здрави…јер ћемо се можда некад разболети…
Исто тако…
Уколико смо равнодушни спрам свог здравља…као просечан Србин који се хвали тиме да никада у животу није отишао код лекара…и пушимо три пакле дневно…редовно се опијамо…понекад дрогирамо…ждеремо све што не треба…стално се секирамо око беспарице…и живимо у катастрофалним условима…и уздамо се у ону „ма неће гром у коприве“…једноставно припремамо плодно тло да тамо нека ћелија скрене на мрачну страну и почне да се сумануто дели…
Повећамо вероватноћу за Злу судбину…
Изузеци наравно постоје…
Сви ми имамо Течу или Деду који је цео живот пушио и пио и кркао…и умро у сну са 97 година…насмејан…
Међутим то није Наука…
То није Медицина…
И Вероватноћа је врло чудна и сурова Жена…
Можете имати 99 % шансе да успете…па да све пропадне за ноћ…
И џаба вам је што се нека болест јавља једанпут на милион људи…ако сте ви тај Баксуз…
Исто тако неко стварно добије на Лотоу…
И постане предиван Човек са местом рођења Звечанска, Београд у личној карти…
Оно што би нас требало да интересује је суштина…и могућност да неке исходе предвидимо…и по могућству предупредимо…
А суштинско је питање колико ће људи страдати од 100000 људи који занемарују своје здравље…у поређењу са 100000 ових обрнутих…који су наопачке код нас…тојест усправни…у неким другим исправним системима вредности…и неким срећнијим Земљама…где је то заиста важно питање…и једноставно је стигло на ред…
Равнодушност убија…
Анксиозност облачи сунчане дане…и замрачује живљење…и исто тако убија…само натенане…
Међутим…
Између Равнодушности (која у себи има ирационално уверење „ма мени се ништа неће десити“) и Анксиозности (која у себи има ирационално уверење „мени ће се сигурно нешто десити“) увек постоји једно поље компромиса…конструктивности…рационалности и мудрости…
Право место на коме требамо бити…
То поље се на енглеском зове ЦОНЦЕРН…и ми немамо прави превод за ту реч…јер код нас здрава забринутост никад није била популарна…вероватно због све муке коју смо преко главе претурили…
Једноставно се није могла запатити…
Kо ће се бактати око здравља за време рата…и деведестих…
Људи су тада углавном пуцали…(мислим на нервне сломове)…или певали…(мислим на сломове погледа на реалност)…
Уколико сте цонцерн око свог здравља…ви ћете се према њему односити као еманциповани просвећени Европљанин кога ћете срести на некој Планини са 90 година како пешачи са оним смешним штаповима у друштву своје супруге од главе до пете у Мц Kинлеy-у намејан…преплануо…и жив…у правом смислу те речи…
Наше равнодушне пензионере ћете срести само по бандерама и зидовима…у црно белом…
Док анксиозне нећете ни видети…јер се они измучени и напаћени крију по својим агорафобичним јазбинама…где се осећају иоле безбедно…преплашени од сопствене сенке…чекајући да прође живот…који нису ни омирисали…
А како треба здраво живети…мислим да вероватно свако зна…
Најмудрији међу нама…су они који те једноставне смернице успеју и да примене…
Јер временом биографија особе једноставно постаје и њена биологија…(Талидари)
Они који се чувају…и улажу у најважнији ресурс који имамо…
Улажу у судбину…добирм делима…
Али стварају себи повољну вероватноћу…да живе добро и дуго и лепо…тиме што су цонцерн око свог здравља…док га још имају…
Суштина доброг живљења је у томе…
Да га не ружимо ни анксиозношћу…нити да га скраћујемо равнодушношћу…
Већ да живимо у потпуности у складу са смислом који смо сами себи открили…и фундаменталним вредностима којима се клањамо…
Да имамо испуњен живот…
А за то је обично потребно време које ћемо себи обезбедити тиме што ћемо бити здраво забринути око свог здравља и времена које нам је преостало…
Тиме што ћемо бити фокусирани на дугорочни хедонизам…
И тиме што ћемо бити одговорни сами према себи…
Јер ту заиста нема лажи и нема преваре…
Јер на послетку…
Знате како каже Салтиков…
Читава тајна како да продужимо себи живот је у томе да га не скраћујемо…

drvladimirdjuric.rs