Aнђели и демони

Тајанствени луталица – У многим познатим књижевним и кинематографским делима међу људима појављују се и анђели и демони. Довољно је подсетити се Гогољевог Вија, Булгаковљевог Мајстора и Маргарите, Пирамиде Леонида Леонова, Виолинисте Данилова Владимира Орлова... Листа се наставља. Постоји ли нека теолошка основа за такве заплете или је то апсолутна фантазија аутора који су и сами знали да у ствари ништа слично не може бити? - Мислим да овакви заплети не би настали у уметности да их није подгрејало уверење да се то заиста дешава. - Али поверење мора да има неку основу... – Да, и ова основа је у Библији, у житијима светих, у патристичким причама. Таквих прича има стотине, ако не и хиљаде. Постоји, на пример, библијска Књига о Товиту, њена радња је укратко следећа: Живео је праведник Товит. Једном је страдао због своје доброте: није могао да уђе у своју кућу, легао је под ограду, нешто га је заболело око, ослепео је. А онда је свог сина Тобију послао у суседни град, где је пријатељу оставио новац. У тренутку њиховог растанка појавио се луталица. Испоставило се да иде у исти град у који је ишао и његов син. И ту почиње прича пуна несвакидашњих обрта и авантура, у којој овај луталица игра важну улогу. Даје Тобији спасоносни савет, помаже му да уплаши демона, а затим ожени ћерку човека коме су дошли. А на крају књиге открива се да је луталица арханђел Рафаило. Између осталог, овај арханђел је присутан у православном календару, ту су његове иконе. Али сам лик арханђела познат је само захваљујући Товитовој књизи. - Има ли популарнијих арханђела? - Наравно, сећамо се и библијских страница на којима делују арханђели Михаило и Гаврило. Или – прича из Дела Апостолских, када је анђео пробудио апостола Павла у тамници и извео га на слободу мимо стражара. И мрачни духови се појављују у библијским причама. Свеци су се препирали међу собом – и обојица су били у праву - Дакле, анђели и демони се могу помешати са људима? Да ли имају неки карактеристичан изглед? - Библија не говори ништа о њиховом изгледу. Каже само да су анђели створена бића, слуге. Да се разликују од људи и да нису Бог. Ту се догматска страна учења о анђелима завршава. И почиње област такозваних теолошких мишљења. Неки теолози су, на пример, веровали да су анђели бестелесни. Ово гледиште је делио, рецимо, блажени Августин. Други су веровали да је само Бог бестелесан, а да анђели имају суптилну телесност. Два руска светитеља изнела су различита мишљења: Теофан Затворник је писао о бестелесности анђела, Игњатије (Брјанчанинов) – да они имају посебну, суптилну телесност. - То јест, светитељи су противречили једни другима? - Да, али питање није фундаментално. У ствари, оба теолога су се ослањала на различита тумачења Светог писма, на различита дела Светих Отаца. А пошто питање није догматско, обе тачке гледишта имају право на живот. - А где је истина? - Верујем да је то у принципу скривено. Јер то нема везе са спасењем душе. Господ је открио људима све што се тиче њиховог спасења. Детаљи из живота анђелских, а још више демонског света, овде не важе. Нечиста сила чини само колико јој је дозвољено - Али у које сврхе се анђели и демони, у овом или оном облику, па чак и без облика, мешају у наш живот? - Једни - да промовишу спасење, други - напротив, руше, уништавају. Међутим, они раде само оно што је дозвољено, допуштено од Бога. Прича о праведнику Јову почиње чињеницом да ђаво тражи од Бога дозволу да искуша, да искуша Јова. Као резултат тога, Јов се испоставља да је оправдан, односно да достојанствено издржава све тестове. Ми, људи, делујемо у овом свету потпуно слободно, нико споља не одређује наше понашање. Ни Бог, свемогући и свемогући, упркос чињеници да предвиђа моје поступке, не забрањује ми да поступим на овај или онај начин. Не можемо то рећи за анђеле и демоне. И ови и други су лишени потпуне слободе – раде само то и онолико колико им је дозвољено одозго. - А ако, на крају крајева, ђаво победи човека, како Бог може ово да дозволи? - Не, то значи нешто сасвим друго. То је зато што особа није имала снаге воље и молитве да се одупре искушењу. Тестови се не дају даље од онога што особа може да издржи. Иако су ђавоље методе најсофистицираније. А таквих примера има много и у патристичким списима и у житијима светих. Тамо, наравно, ђаво није исти као у роману „Мајстор и Маргарита“, без циркуских трикова и нилских мачака. Главни задатак ђавола у овим несмишљеним причама је да осрамоти праведника, уплаши га или оклевета пред другим људима. - Како се ово дешава? - Много опција: од појаве

Новембар 23, 2021 - 12:06

0 26

Тајанствени луталица – У многим познатим књижевним и кинематографским делима међу људима појављују се и анђели и демони. Довољно је подсетити се Гогољевог Вија, Булгаковљевог Мајстора и Маргарите, Пирамиде Леонида Леонова, Виолинисте Данилова Владимира Орлова... Листа се наставља. Постоји ли нека теолошка основа за такве заплете или је то апсолутна фантазија аутора који су и сами знали да у ствари ништа слично не може бити? - Мислим да овакви заплети не би настали у уметности да их није подгрејало уверење да се то заиста дешава. - Али поверење мора да има неку основу... – Да, и ова основа је у Библији, у житијима светих, у патристичким причама. Таквих прича има стотине, ако не и хиљаде. Постоји, на пример, библијска Књига о Товиту, њена радња је укратко следећа: Живео је праведник Товит. Једном је страдао због своје доброте: није могао да уђе у своју кућу, легао је под ограду, нешто га је заболело око, ослепео је. А онда је свог сина Тобију послао у суседни град, где је пријатељу оставио новац. У тренутку њиховог растанка појавио се луталица. Испоставило се да иде у исти град у који је ишао и његов син. И ту почиње прича пуна несвакидашњих обрта и авантура, у којој овај луталица игра важну улогу. Даје Тобији спасоносни савет, помаже му да уплаши демона, а затим ожени ћерку човека коме су дошли. А на крају књиге открива се да је луталица арханђел Рафаило. Између осталог, овај арханђел је присутан у православном календару, ту су његове иконе. Али сам лик арханђела познат је само захваљујући Товитовој књизи. - Има ли популарнијих арханђела? - Наравно, сећамо се и библијских страница на којима делују арханђели Михаило и Гаврило. Или – прича из Дела Апостолских, када је анђео пробудио апостола Павла у тамници и извео га на слободу мимо стражара. И мрачни духови се појављују у библијским причама. Свеци су се препирали међу собом – и обојица су били у праву - Дакле, анђели и демони се могу помешати са људима? Да ли имају неки карактеристичан изглед? - Библија не говори ништа о њиховом изгледу. Каже само да су анђели створена бића, слуге. Да се разликују од људи и да нису Бог. Ту се догматска страна учења о анђелима завршава. И почиње област такозваних теолошких мишљења. Неки теолози су, на пример, веровали да су анђели бестелесни. Ово гледиште је делио, рецимо, блажени Августин. Други су веровали да је само Бог бестелесан, а да анђели имају суптилну телесност. Два руска светитеља изнела су различита мишљења: Теофан Затворник је писао о бестелесности анђела, Игњатије (Брјанчанинов) – да они имају посебну, суптилну телесност. - То јест, светитељи су противречили једни другима? - Да, али питање није фундаментално. У ствари, оба теолога су се ослањала на различита тумачења Светог писма, на различита дела Светих Отаца. А пошто питање није догматско, обе тачке гледишта имају право на живот. - А где је истина? - Верујем да је то у принципу скривено. Јер то нема везе са спасењем душе. Господ је открио људима све што се тиче њиховог спасења. Детаљи из живота анђелских, а још више демонског света, овде не важе. Нечиста сила чини само колико јој је дозвољено - Али у које сврхе се анђели и демони, у овом или оном облику, па чак и без облика, мешају у наш живот? - Једни - да промовишу спасење, други - напротив, руше, уништавају. Међутим, они раде само оно што је дозвољено, допуштено од Бога. Прича о праведнику Јову почиње чињеницом да ђаво тражи од Бога дозволу да искуша, да искуша Јова. Као резултат тога, Јов се испоставља да је оправдан, односно да достојанствено издржава све тестове. Ми, људи, делујемо у овом свету потпуно слободно, нико споља не одређује наше понашање. Ни Бог, свемогући и свемогући, упркос чињеници да предвиђа моје поступке, не забрањује ми да поступим на овај или онај начин. Не можемо то рећи за анђеле и демоне. И ови и други су лишени потпуне слободе – раде само то и онолико колико им је дозвољено одозго. - А ако, на крају крајева, ђаво победи човека, како Бог може ово да дозволи? - Не, то значи нешто сасвим друго. То је зато што особа није имала снаге воље и молитве да се одупре искушењу. Тестови се не дају даље од онога што особа може да издржи. Иако су ђавоље методе најсофистицираније. А таквих примера има много и у патристичким списима и у житијима светих. Тамо, наравно, ђаво није исти као у роману „Мајстор и Маргарита“, без циркуских трикова и нилских мачака. Главни задатак ђавола у овим несмишљеним причама је да осрамоти праведника, уплаши га или оклевета пред другим људима. - Како се ово дешава? - Много опција: од појаве

Прочитај више на Пријатељ Божји...