Главни разлог због којег се осећамо као да нас је Бог напустио

Постоји неколико разлога због којих се осећамо као да нас је Бог напустио.

Један од најраспрострањенијих, изненађујуће, произлази из наше жеље да достигнемо савршенство сопственим снагама.

Узнемирени смо и дижемо руке када постанемо свесни своје несавршености. Претерано захтеван човек, духовни перфекциониста лако се спотакне. Он полаже више наде у себе и своју снагу него у Господа и Његову помоћ. А то ће неминовно довести до подривања његове снаге и духа и даље до пада у очај.

А очајање је неделатно. Оно парализује нашу вољу и не можемо се покренути или се вртимо у круг.

Корен незадовољства је гордост. Излуђује нас и одузима нам мир и здраво расуђивање. Такав човек не може дозволити себи да се спотакне, не може показати слабост; он тежи ка непогрешивости, а то је немогуће.

Наша несавршеност и наше немоћи чувају нас од надмености и преузношења. У њима се понекад крије наше спасење.

Само смирени кормилар, покоравајући се вољи Онога Који је створио брод, може довести свој брод у сигурну луку коју је Господ припремио за све.

Свест о нашој несавршености је спасоносна. Све док је човек свестан своје несавршености, смирен је и, следствено томе, духовно расте; али чим се појави осећај сопствене непогрешивости у било чему, чак и у некој ситници, требало би да будете опрезни. То је опасан симптом.

Цео наш живот је успон ка Богу. Привучени смо одблеском Небеске славе на земљи и тежимо ка савршенству Свевишњег. Али, у овом привременом животу оно је недостижно у свој својој пуноћи. Потпуно просветљење Божанством и савршено познавање Тројства могуће је тек након телесне смрти.

Не плашимо се да ћемо бити несавршени; требало би да се плашимо ако пожелимо нешто више од заједништва с Богом – на пример, лично гордељиво савршенство.

Бог је највећи предмет наших жеља. Нема ничег другог.

Митрополит АНТОНИЈЕ бориспољски и броварски

svetosavlje.org