Ко су сиромашни духом, то јест, људи какви бисмо сви желели да постанемо, а не полази нам за руком?

Шта значи ово прво блаженство које је Господ Исус поменуо у Беседи на Гори? Да ли обавезно знали и материјално сиромаштво? Како се осећа човек који је сиромашан духом? Прочитајте расуђивање светих Хроматија Аквилејског, Јустина Ћелијског и блаженог Јеронима које објављујемо у одломку из библијских беседа које се организују у оквиру нашег блога. Ако желите, прикључите нам се!

„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско“. (Мт. 5:3)

Пошто у Јеванђељу по Луки ово блаженство Господ открива речима: „Блажени сиромашни јер је ваше Царство Божије“ (Лк. 6:20), Свети Оци су указивали на шта тачно Господ мисли под овим блаженством. Зато свети Хроматије Аквилејски пише следеће речи: „Ми знамо јако пуно сиромашних, али они нису блажени само зато што су сиромашни. Сваког од нас блаженим чини не неопходност сиромаштва, већ вера у побожно сиромаштво. Ми знамо да су многи сиромашни световним богатством, међутим, они нису оставили грех и туђи су вери у Бога. Они се очигледно не могу назвати блаженима. И зато смо дужни да објаснимо ко су ти блажени о којима говори Господ: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско. Он указује да су блажени они који су, презревши богатства овог света и одбацивши световну имовину да би постали богати у Богу, пожелели да постану сиромашни у свету“.

Међутим, не треба мислити да је неопходно да човек буде материјално сиромашан да би био сиромашан духом. Као пример томе служе и старозаветни праведници као што су Авраам, Исаак, Јаков, Соломон, Давид, али и новозаветни Светитељи као свети Николај Мирликијски, затим Меланија Римљанка и други. Није важно богатство, већ наш однос према богатству, према речима цара Давида: „кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ“ (Пс. 62:10). Зато блажени Јероним Стридонски и говори на следећи начин о овоме: „Да неко не би помислио да је Господ проповедао сиромаштво која је понекада последица неопходности, Исус је додао „сиромашни духом“ да би ти разумео овде не материјално сиромаштво, већ смирење. Блажени сиромашни духом, који су сиромашни по вољи Духа Светога. Зато управо у односу на сиромашне људе ове врсте, Спаситељ и говори кроз пророка Исаију: „Дух Господњи је на Мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима“ (Лк. 4:18).

Свети Јустин Ћелијски објашњава унутрашње стање људи који су сиромашни духом и пише: „Ко је сиромашан духом? Сиромашан је духом човек који свим бићем осећа да је његов људски дух крајње сиромашан, крајње недовољан, крајње убог да би могао живети сам од себе, већ му је увек потребан Онај који је једини богат духом: Бог. Сиромашан је духом човек који осећа да ниједна његова мисао, ниједно његово осећање, ниједно његово дело, не могу ни живети ни успети, већ морају издахнути и нестати ако се не хране Богом, не обесмрте Богом. Сиромашан је духом човек који свим бићем својим осећа да је сав људски дух његов – крајње сиромашан према свебогатом Духу Божијем… То осећање сиромаштва духовног – почетак је хришћанства… Јер се у самом осећању духовног сиромаштва налази бесмртно осећање изузетног блаженства.“

Шта значи ово прво блаженство које је Господ Исус поменуо у Беседи на Гори? Да ли обавезно знали и материјално сиромаштво? Како се осећа човек који је сиромашан духом? Прочитајте расуђивање светих Хроматија Аквилејског, Јустина Ћелијског и блаженог Јеронима које објављујемо у одломку из библијских беседа које се организују у оквиру нашег блога. Ако желите, прикључите нам се!

„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско“. (Мт. 5:3)

Пошто у Јеванђељу по Луки ово блаженство Господ открива речима: „Блажени сиромашни јер је ваше Царство Божије“ (Лк. 6:20), Свети Оци су указивали на шта тачно Господ мисли под овим блаженством. Зато свети Хроматије Аквилејски пише следеће речи: „Ми знамо јако пуно сиромашних, али они нису блажени само зато што су сиромашни. Сваког од нас блаженим чини не неопходност сиромаштва, већ вера у побожно сиромаштво. Ми знамо да су многи сиромашни световним богатством, међутим, они нису оставили грех и туђи су вери у Бога. Они се очигледно не могу назвати блаженима. И зато смо дужни да објаснимо ко су ти блажени о којима говори Господ: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско. Он указује да су блажени они који су, презревши богатства овог света и одбацивши световну имовину да би постали богати у Богу, пожелели да постану сиромашни у свету“.

Међутим, не треба мислити да је неопходно да човек буде материјално сиромашан да би био сиромашан духом. Као пример томе служе и старозаветни праведници као што су Авраам, Исаак, Јаков, Соломон, Давид, али и новозаветни Светитељи као свети Николај Мирликијски, затим Меланија Римљанка и други. Није важно богатство, већ наш однос према богатству, према речима цара Давида: „кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ“ (Пс. 62:10). Зато блажени Јероним Стридонски и говори на следећи начин о овоме: „Да неко не би помислио да је Господ проповедао сиромаштво која је понекада последица неопходности, Исус је додао „сиромашни духом“ да би ти разумео овде не материјално сиромаштво, већ смирење. Блажени сиромашни духом, који су сиромашни по вољи Духа Светога. Зато управо у односу на сиромашне људе ове врсте, Спаситељ и говори кроз пророка Исаију: „Дух Господњи је на Мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима“ (Лк. 4:18).

Свети Јустин Ћелијски објашњава унутрашње стање људи који су сиромашни духом и пише: „Ко је сиромашан духом? Сиромашан је духом човек који свим бићем осећа да је његов људски дух крајње сиромашан, крајње недовољан, крајње убог да би могао живети сам од себе, већ му је увек потребан Онај који је једини богат духом: Бог. Сиромашан је духом човек који осећа да ниједна његова мисао, ниједно његово осећање, ниједно његово дело, не могу ни живети ни успети, већ морају издахнути и нестати ако се не хране Богом, не обесмрте Богом. Сиромашан је духом човек који свим бићем својим осећа да је сав људски дух његов – крајње сиромашан према свебогатом Духу Божијем… То осећање сиромаштва духовног – почетак је хришћанства… Јер се у самом осећању духовног сиромаштва налази бесмртно осећање изузетног блаженства.“

tvrdjavaistine.wordpress.com